Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti u Republici Srbiji regulisan je Zakonom o obligacionim odnosima i Zakonom o prometu nepokretnosti. Prema pomenutim zakonima, ugovor o kupoprodaji nepokretnosti mora biti zaključen u pisanom obliku. Forma ugovora jeste jedan od bitnih uslova za punovažnost samog ugovora.
Prema ranije važećem Zakonu o prometu nepokretnosti, sud je mogao priznati pravno dejstvo ugovoru koji je zaključen u pismenom obliku–na kome potpisi ugovarača nisu overeni kod suda, pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnim delom, da je nepokretnost stečena u granicama zakona, da je plaćen porez na promet, da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen drugi društveni interes. Reč je o svojevrsnom vidu konvalidacije – pravnog osnaženja ugovora koji nije zaključen u potpunosti u skladu sa zakonom.
Nakon stupanja na snagu trenutno važećih izmena Zakona o prometu nepoketnosti, ovakva mogućnost je isključena i sada postoji obaveza da se ugovor overi od strane nadležnog javnog bležnika što znači da stranke moraju da potpišu ugovor pred javnim beležnikom, koji će overiti njihove potpise.
Ugovor treba da sadrži osnovne informacije o prodavcu i kupcu, opis nepokretnosti koja se prodaje, cenu koju kupac plaća prodavcu, način plaćanja i rok plaćanja, kao i eventualne druge uslove koji su dogovoreni između ugovornih strana. Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti treba da sadrži i podatke o eventualnim teretima na nekretnini, službenostima i druge podatke koji mogu biti od značaja. Kupac i prodavac mogu se sporazumeti i o drugim uslovima koji će biti sastavni deo ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, ali ti uslovi ne smeju biti u suprotnosti sa zakonom.
U ugovor se po pravilu unosi i Klauzula intabulandi koja predstavlja izričitu i strogo formalnu izjavu volje zemljišno-knjižnog prethodnika – prodavca kojom on izjavljuje da pristaje da njegovo pravo svojine predje na kupca iz ugovora o kupoprodaji nepokertnosti. Clausula intabulandi se može dati u ugovoru ili u posebnom podnesku, odnosno ispravi.
Prema propisima Republike Srbije, kupac ne stiče pravo svojine u trenutku zaključenja ( overe pred javnim beležnikom ) ugovora o kupoprodaji nepokretnosti, već onda kada se njegovo pravo svojine upiše u javne knjige a koji upis se sprovodi od strane nadležnog upravnog organa Republičkog geodetskog zavoda – Službe za katastar nepokretnosti.
