Testament je jednostrana, lična i uvek opoziva izjava volje sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku.
Zaveštanje, uslovi zaveštanja, kao njegova forma i oblici regulisani su odredbama Zakona o nasleđivnju Republike Srbije.
Zaveštanje može sačiniti lice koje je navršilo petnaest godina života i sposobno je za rasuđivanje. Ukoliko lice koje je sačinilo testament izgubi sposobnosti za rasuđivanje posle sačinjenog zaveštanja, ta okolnost neće uticati na njegovu punovažnost. Izuzetno, kad se bitno izmene prilike koje su u vreme zaveštanja bile zaveštaočeva odlučujuća pobuda, sud može, na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine odredbe zaveštanja ili celo zaveštanje ako zaveštalac to nije mogao učiniti zbog gubitka sposobnosti za rasuđivanje. Ovakav zahtev zainteresovano lice može istaći u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.
Zaveštaočeva volja za sačinjavanje zaveštanja mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna, dok njegova namera za sačinjavanje zaveštanja mora biti određena i bezuslovna. Zaveštanje mora biti sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom.
Zakon o nasleđivanju Republike Srbije poznaje više oblika zaveštanja. Nezavisno za koji oblik zaveštanje se zaveštalac opredeli, izuzetno je važno da forma testamenta bude u potpunosti ispoštovana u skladu sa odredbama zakona. Ukoliko prilikom sačinjavanja testamenta budu napravljeni određeni propusti u formi zaveštanja, sud po svojoj prilici neće moži da proglasi testament i da mu prizna pravno jedstvo, bez obzira na činjenicu što je to bila poslednja izjava volje ostavioca. Takođe, drugi zakonski naslednici mogu nastojati da osporavaju testament pred nadležnim sudom, te je i iz navednog razloga potrebno posebnu pažnju pokloniti formi testamenta, a se kako jednog dana nakon smrti ostavioca takav testament bio „neoboriv“. Preporuka je da se sačinjavanje testamenta poveri advokatu ili drugom stručnom licu kako bi se potrenijalne greške koje mogu nastati prilikom sačinjavanja testamenta, mogle svesti na minimum.
Vrste oblika zaveštanja koji su predviđeni odredbama Zakona o nasleđivanju Republike Srbije:
1 ) Svojeručno zaveštanje
Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. Za punovažnost svojeručnog zaveštanja nije nužno da se u njemu naznači datum kada je sačinjeno, ali je to poželjno.
Ovo je bio primarni oblik zaveštanja u prethodnim decenijama. Specifičnost za ovaj oblik zaveštanja, nalazi se u činjenici što je ono moralo biti sačinjeno „rukom“ zaveštaoca. Dakle, ukoliko bi neko drugi sačinio ovo zaveštanje po kazivanju zaveštaoca, ili ukoliko bi samo zaveštanje bilo iskucano na pisaćoj mašini ili računaru, bila bi dovedena u pitanje punovažnost forme testamenta.
2) Pismeno zaveštanje pred svedocima
Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati.
Testamentalni svedoci kod pismenog zaveštanja pred svedocima ne mogu biti lica kojima se nešto ostavlja zaveštanjem. Odredbe pismenog zaveštanja pred svedocima kojima se neka imovina ostavlja zaveštajnim svedocima, smatraće se apsolutno ništavim.
Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka.
3) Sudsko zaveštanje
Sudsko zaveštanje sačinjava se po pravilima koja važe za sastavljanje isprava ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Zaveštanje može po kazivanju zaveštaoca sačiniti sudija, pošto prethodno utvrdi zaveštaočev identitet. Pošto zaveštalac takvo zaveštanje pročita i potpiše, sudija na samom zaveštanju potvrđuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao.
Kad zaveštalac nije u stanju da pročita zaveštanje koje mu je sačinio sudija, ovaj ga zaveštaocu čita u prisustvu dva svedoka, pa onda zaveštalac u prisustvu istih svedoka izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i potom zaveštanje potpisuje ili stavlja na njega svoj rukoznak. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju. Sudija je dužan na samom zaveštanju potvrditi da su sve ove radnje učinjene.
Kad je zaveštanje sačinjeno u sudu na čijem području zaveštalac nema prebivalište, sud je dužan o tome odmah izvestiti sud na čijem području zaveštalac ima prebivalište. Zaveštalac može svojeručno zaveštanje, pismeno zaveštanje pred svedocima i sudsko zaveštanje poveriti na čuvanje nadležnom sudu u otvorenom ili zatvorenom omotu. Sud će o prijemu zaveštanja sačiniti zapisnik i zaveštanje staviti u zaseban omot koji će se zapečatiti i čuvati u sudu.
4) Konzularno zaveštanje
Zaveštaocu može u inostranstvu zaveštanje sačiniti konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik koji obavlja konzularne poslove, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja.
5) Međunarodno zaveštanje
Međunarodno zaveštanje je punovažno bez obzira na mesto gde je sačinjeno i na to gde se nalaze dobra zaveštaočeva, bez obzira na državljanstvo zaveštaoca, na njegovo prebivalište ili boravište, ako je sačinjeno u obliku međunarodnog zaveštanja. Ništavost međunarodnog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost kao zaveštanja druge vrste. Međunarodno zaveštanje mora biti sačinjeno u pismenom obliku, ali ga zaveštalac ne mora svojeručno napisati. Međunarodno zaveštanje može biti sačinjeno na bilo kom jeziku, rukom ili na neki drugi način.
U prisustvu dva svedoka i lica ovlašćenog za sastavljanje međunarodnog zaveštanja, zaveštalac izjavljuje da je sačinjeno pismeno njegovo zaveštanje i da je upoznat s njegovom sadržinom. Zaveštalac nije dužan da sa sadržinom međunarodnog zaveštanja upozna svedoke, niti ovlašćeno lice. U prisustvu svedoka i ovlašćenog lica zaveštalac potpisuje zaveštanje ili, ako ga je prethodno potpisao, priznaje i potvrđuje potpis za svoj.
Ako zaveštalac nije u stanju da potpiše, saopštava razlog ovlašćenom licu, koje to zabeležava na zaveštanju. Zaveštalac može zatražiti da ga drugi, u njegovo ime, potpiše na zaveštanju a ovlašćeno lice će to zabeležiti na zaveštanju. Svedoci i ovlašćeno lice u prisustvu zaveštaoca stavljaju istovremeno svoje potpise na zaveštanje. Potpisi se moraju staviti na kraju zaveštanja. Kad se zaveštanje sastoji od više listova, zaveštalac mora da potpiše svaki list ili, ako on nije u stanju da se potpiše, zaveštanje može potpisati drugi u njegovo ime, ili ovlašćeno lice. Svaki list zaveštanja mora biti obeležen brojem.
Datum sačinjavanja međunarodnog zaveštanja je datum pod kojim ga je potpisalo ovlašćeno lice. Ovlašćeno lice taj datum stavlja na kraju zaveštanja. Ovlašćeno lice priložiće međunarodnom zaveštanju potvrdu, na obrascu propisanom odgovarajućom međunarodnom konvencijom.
Međunarodno zaveštanje se može opozvati isto kao i ostali oblici zaveštanja, prema ovom zakonu.
6) Brodsko zaveštanje
Zaveštaocu može na domaćem brodu zaveštanje sačiniti zapovednik broda, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja.
Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana povratka zaveštaoca u Republiku Srbiju.
7) Vojno zaveštanje
Za vreme mobilizacije ili rata, zaveštanje onom ko je na vojnoj dužnosti može sačiniti komandir čete i drugi starešina njegovog ili višeg ranga, ili neko drugi u prisustvu nekog od tih starešina, kao i svaki starešina odvojenog odreda, a po pravilima koja važe za sačinjavanje sudskog zaveštanja.
Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku šezdeset dana od dana završetka rata, a ako je zaveštalac ranije ili docnije demobilisan – po isteku trideset dana od dana demobilisanja.
8) Usmeno zaveštanje
Zaveštalac može poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna svedoka ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje. Usmeno zaveštanje prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sačinjeno.
Svedoci pred kojima je zaveštalac usmeno izrekao svoju poslednju volju dužni su da bez odlaganja napismeno sastave zaveštaočevu izjavu i da je što pre predaju sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom iznoseći pri tom kada je, gde i u kojim prilikama zaveštalac izrekao svoju poslednju volju. Izvršenje te dužnosti nije uslov punovažnosti usmenog zaveštanja.
9) Javnobeležničko zaveštanje
Javnobeležničko zaveštanje sačinjava javni beležnik u obliku javnobeležničkog zapisa. Zaveštajni svedoci moraju biti pismeni, punoletni i poslovno potpuno sposobni, izuzev kod usmenog zaveštanja, kada svedoci ne moraju biti pismeni.
Svedoci međunarodnog i pismenog zaveštanja pred svedocima moraju znati i jezik na kom zaveštalac izjavljuje da je zaveštanje njegovo, a svedoci usmenog i sudskog zaveštanja moraju znati i jezik na kom je zaveštanje sačinjeno.
Ne može biti zaveštajni svedok lice koje je zaveštaocu krvni srodnik u pravoj liniji, pobočni srodnik zaključno sa četvrtim stepenom srodstva, tazbinski srodnik zaključno s drugim stepenom srodstva, srodnik po usvojenju, supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner, bivši vanbračni partner, staralac, bivši staralac, štićenik ili bivši štićenik. Ovo ne važi za usmeno zaveštanje.
Sadržina zaveštanja
Zaveštanjem se može postaviti jedan ili više naslednika. Naslednik na osnovu zaveštanja je onaj kome je zaveštalac ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovine određen prema njenoj celini. Naslednikom se smatra i onaj kome je zaveštanjem ostavljena jedna ili više određenih stvari ili prava ako je zaveštalac hteo da taj bude naslednik.
Naslednici, isporukoprimci i drugi kojima su ostavljene kakve koristi moraju biti određeni ili odredivi. Odredivi su ako zaveštanje sadrži podatke na osnovu kojih se može utvrditi ko su oni.
Zaveštanjem može biti određen onaj kome će pripasti nasledstvo ako postavljeni naslednik ne može ili neće da nasledi. Zaveštalac može narediti da se kakva stvar ili pravo, deo imovine ili cela imovine upotrebe u dozvoljene svrhe. Zaveštalac može narediti osnivanje zadužbine i odrediti sredstva za postizanje njenog cilja. Zaveštalac može u pojedinim odredbama zaveštanja postaviti uslove i rokove.
Kad zaveštalac postavi jednog naslednika a ne odredi njegov nasledni deo, on nasleđuje celokupnu zaostavštinu. Kad zaveštalac postavi jednog naslednika i odredi njegov nasledni deo (polovina, trećina i slično), ostatak nasleđuju zakonski naslednici. Kad zaveštalac postavi više naslednika a ne odredi njihove nasledne delove, oni nasleđuju na jednake delove.
