Cilj naknade štete ogleda se u tome da se stanje kod oštećenog lica dovede u ono stanje koje je prethodilo nastanku štetnog događaja. Odgovorno lice dužno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, odgovorno lice dužno je za ostatak štete dati naknadu u novcu. Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nužno da to učini odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete.
U praksi se često postavlja pitanje kako napisati zahtev za naknadu štete; kako napisati tužbu za naknadu štete; koji je rok za podnošenje tužbe radi naknade štete; da li je pre iniciranja sudkog postupka neophodno pre podnošenja tužbe uputiti opomenu pred tužbu za naknadu štete; da li tužba za naknadu štete može biti preuranjena; kako napisati odgovor na tužbu za naknadu štete i slično. Na neka od navedenih pitanja, nastojaćemo da damo odgovore u produžetku ovog teksta.
Obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala.
Dakle, zakon predviđa subjektvini i objektivni rok zastarelosti kada je šteta u pitanju. Subjektivni rok se računa od dana saznanja za štetu i isti traje 3 godine, dok objektivni rok traje 5 godina od dana kada je šteta nastala, nezavisno od toga da li je oštećeni saznao za štetu.
Kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.Prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete.
Ukoliko štetnik ne želi dobrovoljno da nadoknadi štetu oštećenom licu, oštećeni svoja prava može ostvariti tako što će podneti tužbu radi naknade štete stvarno i mesno nadležnom sudu pre isteka roka zastarelosti.
Oštećenik ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi. Visina naknade štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev slučaja kad zakon naređuje što drugo.
Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem.
Kad je stvar uništena ili oštećena krivičnim delom učinjenim sa umišljajem, sud može odrediti visinu naknada prema vrednosti koju je stvar imala za oštećenika. Sud će, uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja.
Sud može, vodeći računa o materijalnom stanju oštećenika, osuditi odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi šteta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom, a odgovorno lice je slabog imovnog stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.
Ako je štetnik prouzrokovao štetu radeći nešto radi koristi oštećenika, sud može odrediti manju naknadu, vodeći računa o brižljivosti koju štetnik pokazuje u sopstvenim poslovima.
Oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu.
Kad je nemoguće utvrditi koji deo štete potiče od oštećenikove radnje, sud će dosuditi naknadu vodeći računa o okolnostima slučaja.
