Zakon o obligacionim odnosima uređuje odnose u kojima jedno lice ima obavezu da drugom nešto da, učini, ne učini ili trpi. Formulacija zvuči apstraktno, ali obuhvata gotovo sve svakodnevne pravne odnose — kupovinu stana, ugovor sa izvođačem radova, pozajmicu novca, naknadu štete posle saobraćajne nezgode.
Zakon je donet 1978. godine i, uz izmene, i danas je na snazi u Republici Srbiji. Puna oznaka glasi: Zakon o obligacionim odnosima („Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 — odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93, „Sl. list SCG“, br. 1/2003 — Ustavna povelja i „Sl. glasnik RS“, br. 18/2020).
U nastavku je pregled instituta koji se u praksi najčešće pojavljuju.
Šta je obligacija
Obligacija je pravni odnos između dva lica u kome jedno — poverilac — ima pravo da od drugog — dužnika — zahteva ispunjenje određene obaveze. Obaveza može biti na davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje.
Obaveze nastaju iz nekoliko izvora:
- ugovora — najčešći izvor, od kupoprodaje do ugovora o delu;
- prouzrokovanja štete — obaveza da se nadoknadi šteta koja je nekome pričinjena;
- sticanja bez osnova — kada neko dođe do imovinske koristi bez pravnog osnova;
- poslovodstva bez naloga — kada neko vodi tuđi posao bez ovlašćenja;
- jednostrane izjave volje — na primer javno obećanje nagrade.
Ugovor — nastanak, forma i punovažnost
Kako ugovor nastaje
Ugovor je zaključen kada se ugovorne strane saglase o bitnim sastojcima. Saglasnost se postiže ponudom i njenim prihvatom. Ponuda obavezuje onoga ko ju je učinio, a prihvat mora biti bezuslovan — prihvat uz izmene pravno se smatra novom ponudom, ne zaključenjem ugovora.
Kada je potrebna pisana forma
Po pravilu, ugovor se može zaključiti i usmeno. Za pojedine ugovore zakon ipak propisuje obaveznu formu, a njeno nepoštovanje po pravilu povlači ništavost. Najpoznatiji primer je promet nepokretnosti, gde je potrebna overa kod javnog beležnika — i to važi i za predugovor.
Ništav i rušljiv ugovor
Razlika se u praksi često meša, a posledice su bitno različite.
Ništav je ugovor koji je od samog početka protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. On ne proizvodi pravno dejstvo — kao da nikada nije ni zaključen.
Rušljiv je ugovor zaključen uz zakonom predviđenu manu, ali koji proizvodi dejstvo sve dok ne bude poništen.
Praktično najvažnija razlika tiče se vremena: ništavost se može isticati bez vremenskog ograničenja, dok se poništenje rušljivog ugovora može zahtevati samo u zakonom propisanim rokovima.
Raskid ugovora
Najčešći osnov za raskid ugovora jeste neispunjenje ugovornih obaveza. Zavisno od ugovora i okolnosti, raskid se može zahtevati i zbog neispunjenja u ugovorenom roku, ili zbog nastupanja bitno promenjenih okolnosti koje otežavaju ispunjenje ili onemogućavaju ostvarenje svrhe ugovora.
Raskidom se strane, po pravilu, oslobađaju budućih ugovornih obaveza. Ono što je već dato vraća se, uz mogućnost potraživanja naknade štete kada za to postoje zakonski uslovi.
Naknada štete
U praksi se najčešće susrećemo sa ugovornom štetom — situacijama u kojima jedna ugovorna strana, usled neispunjenja ili neurednog ispunjenja svojih obaveza, drugoj strani prouzrokuje materijalnu štetu ili izmaklu korist.
Posebno su značajni slučajevi u kojima zbog povrede tela ili narušenja zdravlja nastanu izgubljena zarada i potreba za novčanom rentom.
Građanima su najpoznatiji slučajevi materijalne i nematerijalne štete nastale kao posledica saobraćajnih nezgoda.
Zastarelost potraživanja
Zastarelošću prestaje pravo da se ispunjenje obaveze zahteva sudskim putem. Rokovi se razlikuju prema vrsti potraživanja.
| Vrsta potraživanja | Rok zastarelosti |
|---|---|
| Opšti rok | 10 godina |
| Povremena potraživanja — svako pojedinačno davanje | 3 godine |
| Međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga | 3 godine |
| Naknada štete | 3 godine od saznanja za štetu i učinioca, najkasnije 5 godina od nastanka štete |
| Pojedina komunalna potraživanja | 1 godina |
Kod naknade štete treba obratiti pažnju na to da teku dva roka istovremeno — subjektivni od saznanja i objektivni od nastanka štete. Istek bilo kog od njih dovodi do zastarelosti.
Sticanje bez osnova i poslovodstvo bez naloga
Sticanje bez osnova postoji kada neko lice dođe do imovinske koristi na račun drugoga, a za to nema pravni osnov — na primer kada se izvrši uplata po ugovoru koji je kasnije oglašen ništavim. Stečeno se vraća.
Poslovodstvo bez naloga odnosi se na situacije u kojima neko preduzme tuđi posao bez ovlašćenja, ali u tuđem interesu — recimo hitna popravka tuđe stvari radi sprečavanja veće štete.
Česta zabluda u praksi
Obligaciono pravo je složena grana i građani često imaju nedoumice. Jedna zabluda se ponavlja češće od ostalih: veruje se da neizmirivanje obaveza iz ugovora o kreditu prema banci samo po sebi može povući krivičnu odgovornost.
To nije slučaj. Neizmirenje kreditnih obaveza prvenstveno je pitanje građanskopravnog odnosa i može dovesti do posledica predviđenih ugovorom i zakonom — ali ne predstavlja krivično delo samo po sebi.
Gde pročitati ceo tekst zakona
Integralni tekst Zakona o obligacionim odnosima dostupan je u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i preko pravno-informacionog sistema. Ovaj pregled obuhvata institute koji se najčešće pojavljuju u praksi, ali ne zamenjuje čitanje samog propisa niti pravni savet za konkretan slučaj.
Potrebna vam je pravna pomoć u obligacionom odnosu?
Obligacioni odnosi su najčešći izvor sporova u praksi — od neplaćenih potraživanja do naknade štete. Ako imate konkretan problem, pogledajte našu stranicu Obligaciono pravo ili nas kontaktirajte.
Srodne oblasti: ugovorno pravo, naplata potraživanja i rešavanje sporova.