Obligaciono pravo je ključna grana građanskog prava, a angažovanje advokata za obligaciono pravo može biti presudno za pravilno rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, ugovornih odnosa, štete i sl.. U skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije, osnovni izvor obligacionog prava je Zakon o obligacionim odnosima (ZOO), koji detaljno uređuje prava i obaveze stranaka u različitim vrstama obligacija.

Jedan od ključnih principa obligacionog prava je sloboda ugovaranja, što znači da strane mogu slobodno dogovoriti uslove svojih obaveza, ali pod uslovom da nisu u suprotnosti sa zakonom, dobrim običajima ili javnim poretkom.

Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije (ZOO) reguliše brojna pitanja koja su od značaja za ovu materiju, kao što su :

Ugovorno pravo
Odgovornost za štetu
Sticanje bez osnova
Obaveze i prava iz obligacija
Izvršenje obaveza iz obligacionih odnosa
Prestanak obligacija
Zastarelost
Imenovani ugovori

Ugovorno pravo

Ugovorno pravo je sastavni deo obligacionog prava i definiše pravila koja uređuju ugovorne odnose između pravnih i fizičkih lica. Savetovanje sa advokatom za obligaciono pravo je od suštinskog značaja kako bi se ugovor sklopio u skladu sa zakonskim propisima i zaštitili interesi klijenata. Ugovori predstavljaju naveći i najznačajnini izvor obligacija. Ova tema je posebno razrađena u oblasti Ugovorno pravo klikom na sledeći link.

Naknada štete

Šteta predstavlja jedan od najčešćih izvora obligacija. Prema opštoj definiciji šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). Iz pomenute definicije možemo izvući zaključak da postoje tri vrste štete a to su: obična šteta, izmakla korist i nematerijalna šteta.

Zakon o obligacionim odnosima detaljno reguliše odgovornost za štetu, definišući uslove pod kojima nastaje obaveza naknade štete. Advokat za obligaciono pravo može pružiti pravnu podršku u dokazivanju odgovornosti i ostvarivanju prava na pravičnu naknadu. Za štetu odgovara lice koju je štetu prouzrokovalo, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice. Postoje situacije kada će se za štetu odgovarti bez obzira na postojanje krivice. Takav slučaj postoji ukoliko šteta nastane od upotrebe stvari ili delatnosti od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu ili ukoliko je takav vid odgovornosti predviđen zakonom.

Zakon poznaje dva oblika krivice : nameru i nepažnju. Bilo da je šteta učinjena namerno, bilo usled nepažnje, postoji obaveza štetnika da pričinjenu štetu nadoknadi.

Postoji krug lica koja ne mogu odgovarati za štetu, a to su lica koja usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ili kojih drugih razloga nisu sposobna za rasuđivanje, kao i lica koja su štetu pričinila tuđom krivicom, u kojem slučaju će za štetu odgovarati lice koje ga je dovelo u takvo stanje.

Nematerijalna šteta

Za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, slobode ili prava ličnosti, smrti bliskog lica kao i za strah sud će, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, dosuditi pravičnu novčanu naknadu, nezavisno od naknade materijalne štete kao i u njenom odsustvu.

U slučaju povrede prava ličnosti sud može narediti, na trošak štetnika, objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena, ili što drugo čime se može ostvariti svrha koja se postiže naknadom.

Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

U slučaju naročito teškog invaliditeta nekog lica, sud može dosuditi njegovom bračnom drugu, deci i roditeljima pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove.

U slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja, naknada se određuje po pravilu, u obliku novčane rente, doživotno ili za određeno vreme.

Novčana renta dosuđena na ime naknade štete plaća se mesečno unapred, ako sud ne odredi što drugo.

Poverilac ima pravo da zahteva potrebno obezbeđenje za isplatu rente, osim ako to prema okolnostima slučaja ne bi bilo opravdano. Ako dužnik ne pruži obezbeđenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota čija se visina određuje prema visini rente i verovatnom trajanju poveriočevog života, uz odbitak odgovarajućih kamata.

Iz ozbiljnih uzroka poverilac može i u drugim slučajevima zahtevati, odmah ili docnije, da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota. Ko drugome nanese telesnu povredu ili mu naruši zdravlje, dužan je naknaditi mu troškove oko lečenja i druge potrebne troškove s tim u vezi, kao i zaradu izgubljenu zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja. Ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene, odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu, kao naknadu za tu štetu.

Pravo na naknadu štete u vidu novčane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oštećenja zdravlja ne može se preneti drugom licu. Dospeli iznosi naknade mogu se preneti drugome, ako je iznos naknade određen pismenim sporazumom strana ili pravnosnažnom sudskom odlukom.

Ko drugome povredi čast kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prošlosti, o znanju, o sposobnosti drugog lica, ili o čemu drugome, a zna ili bi morao znati da su neistiniti, i time mu prouzrokuje materijalnu štetu dužan je naknaditi je. Neće postojati odgovornost za naknadu štete ukoliko onaj ko učini neistinito saopštenje o drugome ne zna da je ono neistinito, ako je on ili onaj kome je saopštenje učinio imao u tome ozbiljnog interesa.

U slučaju smrti nekog lica, sud može dosuditi članovima njegove uže porodice (bračni drug, deca i roditelji) pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove. Takva naknada može se dosuditi i braći i sestrama ako je između njih i umrlog postojala trajnija zajednica života. U slučaju naročito teškog invaliditeta nekog lica, sud može dosuditi njegovom bračnom drugu, deci i roditeljima pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove.

Nasleđivanje i ustupanje potraživanja koja za predmet imaju nematerijalnu štetu

Potraživanje naknade nematerijalne štete prelazi na naslednika samo ako je priznato pravnosnažnom odlukom ili pismenim sporazumom. Pod istim uslovima, to potraživanje može biti predmet ustupanja, prebijanja i prinudnog izvršenja.

Dakle, ukoliko potraživanje na ime naknade nematerijalne štete nije dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ili pismenim sporazumom za života oštećenog, to potraživanje ne može preći na njegove naslednike.

Odgovornost maloletnih lica i njihovih roditelja za pričinjenu štetu

Maloletnik do navršene sedme godine ne odgovara za štetu koju prouzrokuje. Maloletnik od navršene sedme do navršene četrnaeste godine ne odgovara za štetu, osim ako se dokaže da je pri prouzrokovanju štete bio sposoban za rasuđivanje. Maloletnik sa navršenih četrnaest godina odgovara prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.

Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo dete do navršene sedme godine, bez obzira na svoju krivicu. Oni se oslobađaju odgovornosti ako postoje razlozi za isključenje odgovornosti prema pravilima o odgovornosti bez obzira na krivicu. Oni ne odgovaraju ako je šteta nastala dok je dete bilo povereno drugom licu i ako je to lice odgovorno za štetu. Roditelji odgovaraju za štetu koju prouzrokuje drugom njihovo maloletno dete koje je navršilo sedam godina, osim ako dokažu da je šteta nastala bez njihove krivice. Ako pored roditelja odgovara za štetu i dete, njihova je odgovornost solidarna.

Za štetu koju drugom prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom staratelja, škole ili druge ustanove, odgovara staratelj, škola, odnosno druga ustanova, osim ako dokažu da su nadzor vršili na način na koji su obavezni, ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. Zakon predviđa i posebnu odgovornost roditelja u situaciji kada dužnost nadzora nad maloletnim licem ne leži na roditeljima, već na nekom drugom licu, oštećenik ima pravo da zahteva naknadu od roditelja, kad je šteta nastala usled lošeg vaspitanja maloletnika, rđavih primera ili poročnih navika koje su mu roditelji dali, ili se i inače šteta može upisati u krivicu roditeljima.

Postupak za naknadu štete

Jedan od osnovnih principa obligacionog prava jeste obaveza uspostavljanja stanja odnosno vraćanja oštećenog u stanje u kom se nalazio pre nastanka štete. Angažovanje advokata za obligaciono pravo od suštinskog je značaja u postupku za naknadu štete. Odgovorno lice dužno je uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala. Ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, odgovorno lice dužno je za ostatak štete dati naknadu u novcu. Kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće, ili kad sud smatra da nije nužno da to učini, odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećeniku odgovarajuću svotu novca na ime naknade štete.

Sticanje bez osnova

Sticanje bez osnova jeste institut koji se primenjuje u situaciji kada neko izvrši uplatu koju nije dužan plati, kada plati isti dug dva puta, ili kada je osnov po kojem je uplata izvršena u međuvremenu otpao. Sticanje bez osnova je pravni institut koji je regulisan obligacionim pravom, a advokat za obligaciono pravo može pružiti ključne savete za zaštitu prava oštećene strane.

Važno je napomenuti da lice čija je imovina umanjena, neće imati pravo da traži vraćanje uplaćenog iznosa iako je znao da nije dužan da izvrši plaćanje, izuzev ako je zadržao pravo da traži vraćanje ili ako je platio da bi izbegao prinudu. Takođe, ne može se tražiti ono što je dato ili učinjeno na ime izvršenja neke prirodne obaveze ili neke moralne ili društvene dužnosti.

Prestanak obaveza

Načini prestanka obaveza koje propisuje Zakon o obligacionim odnosima su :

Ispunjenje obaveze: Obaveza prestaje kada je u celini ispunjena.
Prebijanje (kompenzacija): Dužnik može prebiti potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje od njega, ako oba potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoće i ako su oba dospela.
Otpuštanje duga: Obaveza prestaje kad poverilac izjavi dužniku da neće tražiti njeno ispunjene i dužnik se sa tim saglasi. Za punovažnost ovog sporazuma nije potrebno da bude zaključen u formi u kojoj je zaključen posao iz koga je obaveza nastala.
Prenov (novacija): Obaveza prestaje ako se poverilac i dužnik saglase da postojeću obavezu zamene novom i ako nova obaveza ima različit predmet ili različit pravni osnov.
Sjedinjenje (konfuzija): Obaveza prestaje sjedinjenjem kad jedno isto lice postane i poverilac i dužnik.
Nemogućnost ispunjenja:Obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postane nemoguće usled okolnosti zbog kojih dužnik ne odgovara.
Protek vremena, otkaz: Trajni dugovinski odnos sa određenim rokom trajanja prestaje kad rok istekne, izuzev kad je ugovoreno ili zakonom određeno da se posle isteka roka dugovinski odnos produžava za neodređeno vreme ako ne bude blagovremeno otkazan.
Smrt: Smrću dužnika ili poverioca prestaje obaveza samo ako je nastala s obzirom na lične osobine koje od ugovornih strana ili lične sposobnosti dužnika.

Zastarelost

Zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze. Zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Zastarelost potraživanja jedan je od ključnih aspekata koje reguliše obligaciono pravo, definišući rokove u kojima se mogu ostvariti potraživanja. Advokat za obligaciono pravo može pomoći u pravovremenom preduzimanju pravnih koraka kako bi se izbegli problemi sa zastarelošću potraživanja.

Sud se ne vodi računa o zastarelosti ako se dužnik nije na nju pozvao. Ovo suštinski znači da se dužnik uvek mora pozvati na zastarelost i istači prigovor zastarelosti, jer ukoliko to ne učini, biće u obavezi da plati dugovani iznos.

Zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako zakonom za pojedine slučajeve nije što drugo propisano. Ako se obaveza sastoji u tome da se nešto ne učini, da se propusti ili trpi, zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kad je dužnik postupio protivno obavezi. Zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog vremena.

Pravne usluge koje pružamo

dajemo usmene i pismene pravne savete
pružamo detaljnu pravnu analizu situacije i pružamo savetodavne usluge oko izbora ugovora čijem zaključenju treba pristupiti
u ime i za račun klijenta vodimo pregovore, uz nastojanje da se pregovori završe što povoljnije po klijenta
sastavljamo sve vrste ugovore (najčešći ugovori u praksi su: ugovor o kupoprodaji, o zakupu, o zajmu, o poklonu, o razmeni, o građenju, o prevozu, o otpremanju ( špediciji ), o doživotnom izdržavanju, o ustupanju i raspodeli imovine za života, o radu, o poslovnoj saradnji, o skladištenju), ugovore prema potrebama klijenata sačinjavamo na srpskom i engleskom jeziku
iniciramo sudske i druge postupke koji za predmet imaju zaštitu interesa klijenata
advokat za obligaciono pravo zastupa klijente u svim postupcima pred sudom ili arbitražom koji se odnose na sporne obligacije, neizvršene ugovore, naknadu štete ili nesporazume u vezi sa tumačenjem ugovora.

Najčešća pitanja

Koji je rok za podnošenje tužbe za naknadu štete (zastarelost prava na naknadu štete)?

Obaveza naknade štete smatra se dospelom od trenutka nastanka štete. Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećeni doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala. Dakle, zakon predviđa subjektivni i objektivni rok zastarelosti kada je šteta u pitanju. Subjektivni rok se računa od dana saznanja za štetu i iznosi 3 godine, dok je objektivni rok 5 godina od dana kada je šteta nastala, nezavisno od toga da li je oštećeni saznao za štetu (u tom roku pravo na naknadu štete u svakom slučaju zastareva).

Kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastare, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Prekid zastarelosti krivičnog gonjenja povlači za sobom i prekid zastarelosti prva na naknadu štete.

Šta da radim ako štetnik neće dobrovoljno da naknadi štetu?

Ukoliko štetnik ne želi dobrovoljno da nadoknadi štetu oštećenom licu, oštećeni svoja prava može ostvariti tako što će podneti tužbu radi naknade štete pre isteka roka zastarelosti. Oštećeni ima pravo kako na naknadu obične štete, tako i na naknadu izmakle koristi. Visina naknade štete određuje se prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev slučaja kad zakon određuje nešto drugo.

Kako se određuje visina štete?

Visina obične štete se utvrđuje prema vrednosti uništene ili oštećene stvari. Pri oceni visine izmakle koristi uzima se u obzir dobitak koji se mogao osnovano očekivati prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a čije je ostvarenje sprečeno štetnikovom radnjom ili propuštanjem. Kad je stvar uništena ili oštećena krivičnim delom učinjenim sa umišljajem, sud može odrediti visinu naknade prema vrednosti koju je stvar imala za oštećenika. Sud će, uzimajući u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja štete, dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oštećenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja. Sud može, vodeći računa o materijalnom stanju oštećenika, obavezati odgovorno lice da isplati manju naknadu nego što iznosi šteta, ako ona nije prouzrokovana ni namerno ni krajnjom nepažnjom, a odgovorno lice je slabog imovinskog stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu.

Za koje vreme zastarevaju potraživanja?

Zakon o obligacionim odnosima propisuje da potraživanja zastarevaju za deset godina, ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti (opšti rok). Dakle, zakon predviđa opšti rok zastarelosti koji se primenjuje ukoliko drugi ( posebni ) rok nije predviđen. Potraživanja povremenih davanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim određenim razmacima vremena (povremena potraživanja), pa bilo da se radi o sporednim povremenim potraživanjima, kao što je potraživanje kamata, bilo da se radi o takvim povremenim potraživanjima u kojima se iscrpljuje samo pravo, kao što je potraživanje izdržavanja, zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja. Međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za tri godine. Potraživanje zakupnine, bilo da je određeno da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu, zastareva za tri godine. Potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. U svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala. Kad je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. Prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete. Zastarevaju za jednu godinu: 1) potraživanje naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva; 2) potraživanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika; 3) potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, kao i druga njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima; 4) potraživanje pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena.