Nasledno pravo je grana građanskog prava koja se bavi imovinskopravnim posledicama koje nastupaju u slučaju smrti nekog lica. Najjednostavnije rečeno, nasledno pravo daje odgovor na pitanje ko ima pravo na nasledi imovinu pokojnog lica, odnosno zaostavštinu i pod kojim uslovima.
Pored pitanja koja se odnose na zaostavštinu, nasledno pravo reguliše i dva ugovora u naslednom pravu koje poznaje naš pravni sistem, a to su Ugovor o doživotnom izdržavanju i Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života. Konačno, predmet regulative naslednog prava jesu i raznovrsni instituti u naslednom pravu, kao što je, primera radi, isporuka, legat, nužni deo i sl…
Smrt fizičkog lica jeste način prestanka pravnog subjektiviteta. Lice koje nema pravni subjektivitet ne može biti titular prava i obaveza. Shodno tome, u trenutku smrti nekog lica sva imovina koju je on posedovao ( zaostavština ), kao i sva prava i obaveze koja su po svojoj prirodi naslediva, prelaze na njegove zakonske i testamentarne naslednike. U zavisnosti od toga, razlikuju se i dva osnova za nasleđivanje: zakon i zaveštanje ( testament ).
Zakonski okvir za nasledno pravo u Srbiji
Osnovni izvor prava za sva materijalna-naslednopravna pitanja u Republici Srbiji jeste Zakon o nasleđivanju, dok je sam postupak raspravljanja zaostavštine regulisan Zakonom o vanparničnom postupku. Pored njih, postoje i brojni drugi zakonski i podzakonski akti koji regulišu pojedina pitanja koja imaju naslednopravni karakter.
Nasledno pravo je pravna oblast koja je, može se reći, najpribližnija narodu, jer malo ko nije upoznat sa nekim najosnovnijim pravilima i principima nasleđivanja u Srbiji. Međutim, složenost naslednog prava je daleko veća, pa često i vrhunski stručnjaci za nasledno pravo imaju problem u rešavanju poteškoća koje mogu nastati prilikom primene naslednopravnih propisa. Kako biste od samog početka ostavinskog postupka u kojem imate pravni interes da učestvujete bili osigurani i kako bi na adekvatan način bili zaštićeni Vaši imovinski interesi, poželjno je angažovati advokata koji je upoznat sa propisima naslednog prava i koji ima bogato iskustvo u njihovoj primeni.
Advokati za nasledno pravo koji su članovi našeg stručnog tima imaju zavidno iskustvo u rešavanju naslednopravnih sporova, zastupanju u postupcima raspravljanja zaostavštine, sastavljanju zaveštanja, iniciranju sudskih sporova koja mogu proisteći iz naslednopravnih odnosa, kao i u brojnim drugim pitanjima koja su na bilo koji način povezana sa pravnom analizom i primenom propisa iz oblasti nasleđivanja. Pored velikog broja postupaka u kojima smo nastojali da zaštitimo interese domaćih lica u ulozi zakonskih ili testamentarnih naslednika, posedujemo i značajno iskustvo u radu sa stranim državljanima kao potencijalnim naslednicima.
Nasleđivanje na osnovu zakona ( zakonsko nasleđivanje )
Primarni osnov za nasleđivanje u Republici Srbiji jeste Zakon o nasleđivanju. Navedenim pravnim aktom su definisani i precizno određeni nasledni redovi za nasleđivanje. Pravila zakonskog nasleđivanja se primenjuju onda kada ostavilac nije sačinio zaveštanje, odnosno kada sačinjeno zaveštanje nije pravno valjano ili ne obuhvata celokupnu imovinu koja je ostala iza pokojnog lica.
Svakako, i u situacijama kada zaveštanje postoji, i tada se primenjuju određena zakonska pravila, kao što su, primera radi, pravila o nužnom naslednom delu. Osnovno pravilo zakonskog nasleđivanja jeste da se nasleđuje po naslednim redovima između kojih postoji supsidijarni odnos, što dalje znači da dok god postoji makar i jedan naslednik iz bližeg naslednog reda, isključena su i ne polažu pravo na nasleđivanje lica koja pripadaju daljim naslednim redovima. Primera radi, ukoliko postoji makar i jedan naslednik iza ostavioca iz prvog naslednog reda, na nasleđe neće biti pozvana lica iz drugog naslednog reda i tome slično.
Od tog pravila postoji samo jedan izuzetak koji se odnosi na situaciju kada je iza ostavioca ostao bračni drug jer tada neće on jedini biti pozvan na nasleđe ( iako spada u prvi nasledni red ), već će se po automatizmu smatrati naslednikom iz drugog naslednog reda i zastavštinu će u tom slučaju po tačno utvrđenim zakonskim pravilima naslediti bračni drug zajedno sa roditeljima, odnosno njihovim potomstvom.
Neki od ključnih instituta koji su karakteristični za zakonsko nasleđivanje jesu:
1. Nasledni redovi
Redosled pozivanja na nasleđe određen je naslednim redovima, uz primenu instituta prava predstavljanja i prava priraštaja. Struktura naslednih redova je sledeća:
- prvi nasledni red – potomci ostavioca i bračni drug koji nasleđuju na jednake delove;
- drugi nasledni red – roditelji ostavioca i bračni drug i tako da bračni drug dobija polovinu zaostavštine dok drugu polovinu na jednake delove nasleđuju roditelji;
- treći nasledni red – babe i dede i njihovo potomstvo ( stričevi, tetke, ujaci );
- četvrti nasledni red – prababe i pradede;
- ostali nasledni redovi – koje čine ostaviočevi preci;
- Republika Srbija kao poslednji zakonski naslednik.
2. Pravo predstavljanja
Pravo predstavljanja se primenjuje samo kod zakonskog, ne i kod testamentarnog nasleđivanja i primenjuje se u prva tri nasledna reda, dok je od četvrtog naslednog reda njegova primena isključena. Ono podrazumeva da neki ostaviočev zakonski naslednik ne može ili neće da nasledi kada njegov nasledni deo dalje pripada njegovim potomcima koji bi na jednake delove podelili to što je njihov predak trebalo da nasledi. Primera radi, ako ostavilac ima dva deteta koja su pozvana na nasleđe, pri čemu je jedno dete preminulo pre svog oca ( ostavioca ) a imalo je dvoje dece ( ostaviočeve unuke ), onda zaostavštinu koja je ostala iza ostavioca nasleđuju : dete koje je živo i koje dobija jednu polovinu zaostavštine, dok drugu polovinu zaostavštine koja bi pripala drugom detetu da je živo, dalje nasleđuju ostaviočevi unuci po pravu predstavljanja, tako da svaki unuk dobija po ¼.
U slučajevima kada je isključena primena prava predstavljanja – četvrti i kasniji nasledni redovi zakonskog nasleđivanja i prilikom testamentarnog nasleđivanja, primenjuje se pravo priraštaja. Ono podrazumeva da nasledni deo naslednika koji ne može ili neće da nasledi pripada ostalim naslednicima i to tako što svako dobija jednak deo.
3. Nužni deo
Status nužnih naslednika nemaju svi zakonski naslednici već samo neki od njih. To su: potomci ( uključujući tu i usvojenike i njihove potomke ), bračni drug, roditelji ( uključujući tu i usvojioce ), zatim braća i sestre, dedovi i babe, kao i ostali preci. Nužni deo predstavlja deo zaostavštine kojim ostavilac ne može da raspolaže zaveštanjem, odnosno čak i onda kada sačini zaveštanje, time ne može oduzeti deo koji na ime nužnog dela mora pripasti licu koje ima status nužnog naslednika i koje je u konkretnom slučaju pozvano na nasleđe. Najjednostavnije rečeno, nužni deo predstavlja deo zaostavštine koji mora da pripadne zakonskom nasledniku ( bez obzira na postojanje zaveštanja ), dok je nasledni deo deo zaostavštine koji je u konkretnom slučaju pripao nekom zakonskom ili testamentarnom nasledniku. Primera radi, ostavilac koji ima dvoje dece može da sačini zaveštanje kojim će celokupnu svoju zaostavštinu ostaviti u nasleđe svom prijatelju, ali na taj način ne može svoju decu uskratiti za tkz. nužni deo koji im po samom zakonu pripada.
Za nužni deo se vezuju dve grupe zakonskih propisa koje regulišu pitanje isključenja nužnih naslednika ( teže ogrešenje o neku zakonsku ili moralnu obavezu ) i lišenje nužnih naslednika ( rasipništvo – prezaduženost ). Dakle, nužni naslednik koji je pozvan na nasleđe uvek nasleđuje svoj nasledni deo, izuzev kada je nužnog dela lišen ili je isključen iz nasleđa, što je, naravno moguće, uz ispunjenost strogih zakonskih uslova.
Naš stručni tim se posebno može pohvaliti time što je velikom broju licu koja su imala status nužnih naslednika uspeo da pruži efikasnu i delotvornu pravnu pomoć, što je rezultiralo ostvarivanjem i zaštitom prava na nužni deo koji im je prethodno bio povređen.
Ugovor o doživotnom izdržavanju
Ugovor o doživotnom izdržavanju predstavlja jedan od najčešće korišćenih ugovora u oblasti naslednog prava, kojim ostavilac za života raspolaže svojom imovinom u zamenu za izdržavanje. Ovaj ugovor podrazumeva obavezu davanja izdržavanja (hrana, smeštaj, nega, lekovi i drugo) u korist primaoca izdržavanja, dok sticalac dobija imovinu nakon smrti ostavioca.
Prilikom sklapanja ovog ugovora, od ključnog je značaja osigurati njegovu pravnu validnost i zaštitu prava svih učesnika. Naš tim stručnjaka, specijalizovan za nasledno pravo, nudi kompletnu pravnu podršku u izradi ugovora o doživotnom izdržavanju.
S obzirom na to da ovaj ugovor često postaje predmet sporenja među potencijalnim naslednicima, angažovanje advokata za nasledno pravo omogućava da se izbegnu budući pravni problemi i osigura pravna sigurnost za sve strane.
Nasleđivanje na osnovu zaveštanja (testamentarno nasleđivanje)
Fizičko lice koje želi da njegova imovina u trenutku njegove smrti pripadne drugim licima, a ne onim koji su po samom zakonu pozvani da ga naslede, može da sačini zaveštanje koje je u narodu poznatije kao testament. Zaveštanje predstavlja jednostranu, ličnu, formalnu i opozivu izjavu volje lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti i time praktično isključuje primenu zakonskih propisa u vezi nasleđivanja i tzv. zakonsko nasleđivanje. Dakle, može se reći da je zakonsko nasleđivanje supsidijarno u odnosu na testamentarno nasleđivanje.
1. Testamentarna sposobnost i forma zaveštanja
Zaveštanje može da sačini svako lice koje je sposobno za rasuđivanje i koje je navršilo 15 godina života. Sloboda izbora forme zaveštanja je apsolutna i svako ima pravo da, po sopstvenom nahođenju, izabere neku od zakonom propisanih formi testamenta. U zavisnosti od forme za koju se lice odluči, razlikuju se: svojeručno zaveštanje, pismeno zaveštanje pred svedocima, sudsko zaveštanje, konzularno zaveštanje, međunarodno zaveštanje, brodsko zaveštanje, vojno zaveštanje, kao i usmeno zaveštanje.
Pomoć advokata za nasledno pravo Vam neće biti potrebna prilikom sačinjavanja svih pobrojanih formi zaveštanja. Primera radi, učešće advokata prilikom sačinjavanja svojeručnog zaveštanja je isključeno, ali takva forma zaveštanja nema preveliku dokaznu snagu i sklona je uspešnom pobijanju. Iz tog razloga je, radi potpune zaštite i uspostavljanja pravne sigurnosti, poželjno da se konsultujete sa advokatom najpre oko pitanja izbora zaveštanja koje je za Vas najbolja opcija, a potom i da stručnom licu iz reda advokata za nasledno pravo poverite sačinjavanje teksta zaveštanja. Naša advokatska kancelarija je u svom višegodišnjem radu sastavila veliki broj zaveštanja, uz oprezan, temeljan i strogo profesionalan, individualan pristup, koja su uspešno proglašena i volja ostavioca ispoštovana u celosti. Posebno treba naglasiti da nijedno zaveštanje koje je sačinjeno od strane naše advokatske kancelarije nije pobijeno, iako nije bio mali broj takvih pokušaja.
2. Sadržina zaveštanja
Minimum elemenata svakog zaveštanja jeste navođenje podataka o licu koje će naslediti zaostavštinu ili jedan njen deo. U samom zaveštanju ne mora biti decidno navedeno o kom odnosno kojim licima se radi, već je dovoljno da bude navedeni podaci na osnovu kojih se testamentarni naslednici mogu identifikovati. Pored podataka na osnovu kojih su određeni testamentarni naslednici, odnosno na osnovu kojih se isti mogu odrediti, zaveštanje može sadržati i definisane rokove i uslove od kojih zavisi sticanje ili gubitak svojstva testamentarnog naslednika. Takođe, zaveštalac može odrediti veličinu naslednog dela svakog od testamentarnih naslednika, a ukoliko to ne učini, smatra se da su nasledni delovi jednaki.
Ukoliko se odlučite da u nekom trenutku svog života raspolažete svojom imovinom za slučaj smrti, možete nas kontaktirati i biće Vam pružena najbolja moguća usluga. Polazna premisa našeg uspešnog poslovanja u oblasti naslednog prava jeste detaljna i sveobuhvatna pravna analiza Vašeg slučaja, kao i kontinuirana komunikacija sa klijentima, uz uvažavanje i poštovanje njihovih stavova i izraženih mišljenja.
3. Pobijanje i opoziv zaveštanja
Predmet pobijanja mogu biti zaveštanja koja su ništava ili rušljiva. Zakon o nasleđivanju propisuje uopšteno pravilo da svako zaveštanje mora biti u skladu sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima, ili će se u suprotnom smatrati ništavim. Ništavo će biti i zaveštanje koje je sačinilo lice koje nema testamentarnu sposobnost kao i zaveštanje koje je falsifikovano.
Takođe, predmet pobijanja mogu biti i rušljiva zaveštanja. Radi se o zaveštanjima koja je sačinilo lice koje nije bilo sposobno za rasuđivanje, zatim zaveštanje koje je sačinjeno pod uticajem pretnje, prinude i prevare ili je bilo u zabludi o činjenicama koje su predstavljale odlučujuću pobudu za sačinjavanje zaveštanja. Konačno, rušljivo je i zaveštanje koja nisu sačinjena u formi i pod uslovima propisanim Zakonom o nasleđivanju. Ništavo zaveštanje se može pobijati bilo kada, odnosno ne podleže nikakvim zakonskim rokovima, dok kada su u pitanju rušljiva zaveštanja postoje jasno definisani rokovi tokom kojih se može preduzeti radnje za poništaj takvog zaveštanja. Ukoliko se propisani rokovi propuste, nastupa konvalidacija rušljivog zaveštanja.
Imajući u vidu da postoje stroga zakonska pravila, koja su veoma često apstraktna i teška za razumevanje i pravilnu primenu, poželjno je da, ukoliko želite da raspolažete svojom imovinom za slučaj smrti, angažujete advokata za nasledno pravo koji će Vas uputiti na najsigurniji pravni put. Takođe, ukoliko se nađete u ulozi lica koje ima pravni interes da pobija sačinjeno zaveštanje, možete nas kontaktirati kako biste na najbolji mogući način zaštitili svoja nasledna prava i pravne interese.
Naša advokatska kancelarija je vodila veliki broj parničnih postupaka koji su za svoj predmet imali pobijanje zaveštanja i u najvećem broju takvih postupaka smo uspeli da ishodujemo najbolje moguće rešenje za našeg klijenta. Ključ našeg uspešnog poslovanja u ovakvim postupcima jeste sveobuhvatna pravna analiza, personalizovan pristup svakom pojedinom klijentu, transparentan rad, uz pravilnu primenu propisa, uzimajući u obzir specifičnosti svakog konkretnog slučaja.
4. Isporuka
Isporuka predstavlja poseban naslednopravni institut koji postoji onda kada zaveštalac u svom zaveštanju ostavi jednom ili nekolicini tačno određenih lica, jednu ili više tačno određenih stvari. Predmet isporuke ne mora biti isključivo materijalna stvar ( automobil, porodična kuća, skupoceni sat ), već to može biti i neka radnja koju je potrebno izvršiti u korist isporukoprimca ( oslobađanje od duga, izdržavanje i sl. ).
Naš tim advokata za nasledno pravo, koristeći ranije stečena znanja i rukovodeći se iskustvom u rešavanju pravnih problema koja se tiču isporuke, Vam može pružiti potrebnu pravnu pomoć, sve u cilju prevazilaženja svih problema koje imate, počev od problema sa razumevanjem pravne prirode i funkcije isporuke, pa sve do njene praktične primene.
Uslovi za (zakonsko i tastamentarno) nasleđivanje
Da bi neko lice imalo status naslednika, zakonskog ili testamentarnog, neophodno je da ispuni određene uslove koje propisuje Zakon o nasleđivanju. Na prvom mestu, neophodno je da se radi o licu koje je sposobno za nasleđivanje ( koje je živo, odnosno postoji u trenutku smrti ostavioca ), koje je dostojno za nasleđivanje, koje nije lišeno nužnog dela ili isključeno iz nasleđa i koje hoće da nasledi. Kada su u pitanju strani državljani, posebno se vodi računa o pitanju postojanja uzajamnosti ( reciprociteta ) sa datom inostranom državom.
Pokretanje ostavinskog postupka
Pokretanje ostavinskog postupka ključno je za rešavanje imovinskih odnosa nakon smrti ostavioca. Ovaj proces se pokreće pred javnim beležnikom ili sudom, a započinje podnošenjem predloga za raspravljanje zaostavštine. U predlogu je potrebno navesti sve relevantne podatke o pokojnom licu, potencijalnim naslednicima i imovini koja ulazi u sastav zaostavštine.
S obzirom na kompleksnost postupka i moguće pravne izazove, angažovanje advokata za nasledno pravo može biti presudno za zaštitu vaših interesa. Advokat može vam pomoći u pripremi dokumentacije, proveri pravne validnosti zaveštanja i zastupanju u postupku nasleđivanja, posebno što se u toku postupka nasleđivanja često događa da postoji spor među naslednicima o pravu na nasleđe i visini njihovog naslednog dela, koje činjenice po pravilu vode u parnični postupak radi utvrđenja prava na nasleđe.
Uz pravovremeno pokretanje ostavinskog postupka i stručnu pravnu podršku, moguće je izbeći komplikacije i eventualne sporove među naslednicima. Naš tim, specijalizovan za ostavinsko (nasledno) pravo, pruža efikasne i personalizovane usluge u svim fazama postupka. Kontaktirajte nas kako bismo osigurali da vaša prava i interesi budu adekvatno zaštićeni.
Naslednopravni ugovori
Naslednopravni ugovori omogućavaju da se imovina ostavioca prenese na naslednike uz određene uslove koji su unapred definisani. Ovi ugovori predstavljaju fleksibilno rešenje za raspodelu imovine za života, čime se mogu izbeći potencijalni sporovi nakon smrti ostavioca. To su Ugovor o doživotnom izdržavanju i Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života.
Ovi ugovori moraju biti sačinjeni u strogoj formi i u skladu sa zakonskim propisima kako bi bili pravno valjani. Angažovanje advokata za nasledno pravo od suštinskog je značaja za pravilno sastavljanje ovih ugovora, uz osiguranje zaštite interesa svih ugovornih strana.
Plaćanje poreza na nasleđe
U Republici Srbiji, porez na nasleđe plaćaju naslednici u skladu sa zakonom, pri čemu se visina poreza određuje u zavisnosti od vrednosti nasleđene imovine i stepena srodstva sa ostaviocem.
Najbliži naslednici, poput dece i supružnika, oslobođeni su plaćanja poreza na nasleđe. S druge strane, za naslednike iz daljih naslednih redova porez se obračunava po stopama koje su definisane zakonskim aktima. Pored toga, porez se ne odnosi na određene vrste imovine, poput poljoprivrednog zemljišta ili objekata od kulturno-istorijskog značaja, ali je u svakom slučaju neophodno utvrditi konkretne zakonske osnove.
Kako bi se izbegle neprijatnosti i eventualne greške u obračunu poreza, preporučuje se angažovanje advokata za nasledno pravo, koji može pružiti stručnu pomoć u pripremi dokumentacije i komunikaciji sa nadležnim institucijama. Naš tim advokata nudi kompletne usluge vezane za ostavinsko pravo, uključujući pravnu analizu poreza na nasledstvo i vođenje postupaka pred poreskim organima.
Šta raditi ako nemate izvršnu ili verodostojnu ispravu?
U slučaju da poverilac ima potraživanje prema dužniku, ali ne poseduje izvršnu ili verodostojnu ispravu, biće neophodno da se najpre pokrene parnični postupak, kako bi poverilac dobio odgovarajuću presudu ( izvršnu ispravu ) kojom će sud utvrditi osnov i visinu njegovog potraživanja prema dužniku, a nakon čega će izvršni poverilac na osnovu te presude moći da pokrene postupak prinudne naplate podnošenjem predloga za izvršenje stvarno i mesno nadležnom sudu. Ovo su po pravilu situacije kada poverioci svoja potraživanja zasnivaju po osnovu pretrpljene materijalne i nematerijalne štete; duga na ime nevraćenog zajma; sticanja bez osnova i slično. Naša advokatska kancelarija pruža kompletne usluge zastupanja u parničnom postupku koji prethodi pokretanju postupka izvršenja.
Pravne usluge koje pružamo
Naša advokatska kancelarija ima bogato iskustvo u oblasti naslednog prava i posvećena je pružanju neophodne i stručne pravne podrške i pomoći u rešavanju svih problema naslednopravnog karaktera. Bez obzira na to koliko je Vaš problem iz oblasti naslednog prava složen i kompleksan, naš tim advokata Vam može pomoći u rešavanju istih, sa savesnim, efikasnim i profesionalnim pristupom. Imamo individualan pristup prema svakom pojedinom klijentu i pristupamo svakom pojedinom pitanju sa maksimalnom posvećenošću i punom pažnjom.
U zavisnosti od potreba klijenata, pružamo sledeću pravnu pomoć:
- Davanja usmenih i pismenih pravnih saveta;
- Sastavljanja svih oblika zaveštanja (osim sudskog i svojeručnog);
- Sastavljanje ugovora u naslednom pravu ( Ugovora o doživotnom izdržavanju i Ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života );
- Vršimo pravnu analizu i tumačenje akata i propisa iz oblasti nasleđivanja;
- Sastavljanje predloga za pokretanje postupka za raspravljanje zaostavštine, kao i zastupanjem tokom postupka;
- Pokretanje i zastupanje u postupcima proglašenja nestalog lica za umrlo, kao i u postupcima dokazivanja činjenice smrti;
- Pokretanje i zastupanje u postupcima dokazivanja uništenog, izgubljenog ili skrivenog zaveštanja;
- Pokretanje i zastupanje u postupcima koji za svoj predmet imaju rešavanje sporova između naslednika.
Naš cilj da vam obezbedimo pravnu sigurnost i zaštitu naših klijenata, od pripreme dokumentacije do zastupanja pred sudom. Svakom klijentu pristupamo individualno, sa fokusom na efikasna i praktična rešenja prilagođena specifičnim potrebama klijenata.
Najčešća pitanja
Pravo na nasleđe imaju zakonski naslednici prema naslednim redovima. Prvi nasledni red uključuje decu i supružnika, a ukoliko njih nema, pravo prelazi na sledeće redove. Ako ni tada nema naslednika, imovina prelazi državi.
Ukoliko testament ne postoji, imovina se raspodeljuje prema zakonskim pravilima nasleđivanja. To znači da se primenjuju nasledni redovi i pravila o nužnom delu.
Testament se može osporiti ako nije sačinjen u skladu sa zakonom, ako je ostavilac bio nesposoban za rasuđivanje, ili je bio pod prinudom, pretnjom ili prevarom. Rokovi za osporavanje zavise od konkretnih okolnosti.
Najbliži naslednici, poput dece i supružnika, oslobođeni su poreza na nasledstvo. Ostali naslednici plaćaju porez, koji zavisi od vrednosti imovine i stepena srodstva.
