Korporativno pravo jeste grana prava koja se bavi svim aspektima poslovanja privrednih društava. Korporativno pravo obuhvata regulisanje pravnog položaja privrednih subjekata, uključujući njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme i prestanak poslovanja. Ovoj grani prava pripadaju i „ugovori u privredi“.
Forme organizovanja privrednih subjekata
Zakon o privrednim društvima Republike Srbije taksativno navodi forme organizovanja privrednih društava: Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO); Akcionarsko društvo (AD); Komanditno društvo (KD); i Ortačko društvo (OD), a kao posebnu vrstu organizovanja poslovanja fizičkih lica propisuje preduzetnika (PR).
Preduzetnik
Preduzetnik nije privredno društvo iako deli neke osobine sa privrednim društvima.
Postoje razni teorijsko-pravni pristupi i definicije pojma preduzetnika i njegove pozicije u privredi. Jedna od najjednostavnijih definicija preduzetnika glasi: „preduzetnik je fizičko lice kojem se poklanjaju osobine pravnog lica u cilju obavljanja određene privredne delatnosti“. Dakle, preduzetnik jeste fizičko lice koje nakon osnivanja preduzetničke radnje dobija određene atribute pravnih lica poput matičnog broja i poreskog identifikacionog broja (PIB), a sve u cilju obavljanja registrovane privredne delatnosti. Međutim, preduzetnik za sve svoje obaveze koje nastanu u vezi sa obavljanjem preduzetničke (privredne) delatnosti i dalje odgovara celokupnom ličnom imovinom. Iz ovoga se može izvesti zaključak da je ličnost fizičkog lica neodvojiva od preduzetnika, što uglavnom nije slučaj kada su privredna društva u pitanju.
Ortačko društvo
Ortačko društvo je društvo dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze društva. Ukoliko ugovor o osnivanju društva ili drugi ugovor između ortaka sadrži odredbu o ograničenju odgovornosti ortaka prema trećim licima, ta odredba nema pravno dejstvo. Ovo suštinski znači da ortaci, poput preduzetnika, za sve obaveze koje nastanu u vezi sa obavljanjem privredne delatnosti ortačkog društva, odgovaraju i svojom celokupnom imovinom.
Ortačko društvo se osniva zaključenjem ugovora o osnivanju ortačkog društva. Pomenuti ugovor moraju zaključiti najmenje dva ortaka, a koji ugovor mora imati sve elemente koji su predviđeni zakonom.
Ortaci u društvo unose uloge jednake vrednosti, ukoliko samim ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno. Ulozi mogu biti novčani i nenovčani. Izuzetno, nenovčani ulog može biti izražen u radu i uslugama ortaka.
Ortačko društvo prestaje brisanjem iz registra privrednih sudbjekata u slučaju nastupanja uslova koji su predviđeni Zakonom o privrednim društvima ( okončanja likvidacije društva; zaključenja stečaja društva; statusne promene).
Važno je napomenuti da ortačko društvo u svakom trenutku mora imati najmanje dva člana. Ukoliko iz dvočlanog ortačkog društva istupi jedan član, biće ispujeni uslovi za pokretanje postupka prinudne likvidacije i brisanje društva iz registra privrednih subjekata.
Komanditno društvo
Komanditno društvo je privredno društvo koje ima najmanje dva člana, od kojih najmanje jedan za obaveze društva odgovara neograničeno solidarno (komplementar), a najmanje jedan odgovara ograničeno do visine svog neuplaćenog, odnosno neunetog uloga (komanditor). Reč je o društvu koje ima mešovite karakteristike ortačkog društva ( OD ) i društva sa ograničenom odgovornošću ( DOO ).
Suštinski, komplementar ima obaveze koje odgovaraju obavezama ortaka iz ortačkog društva ( iz kog razloga se u odnosu na njih primenjuju odredbe Zakona o privrednim društvima koje važe za ortake u ortačkom društvu ), dok komanditor ima obaveze koje su svojstvene članu iz društva sa ograničenom odgovornošću.
Komanditno društvo se osniva ugovorom o osnivanju koji pored obaveznih elemenata predviđenih zakonom, obavezno sadrži i naznaku koji član ima svojstvo komplementara a koji komanditora.
Komandintno društvo u svakom trenutku mora imati najmanje jednog komanditora i najmanje jednog komplementara. Ukoliko društvo ostane bez svih komplemenatara ili svih komanditora, isto može doneti odluku o promeni pravne forme. Ukoliko se ne postupi na gore opisani način, odnosno ukoliko se ne donese odluka o promeni pravne forme ili društvu ne pristupi novi komplementar ili komanditor u zakonom predviđenom roku, biće ispunjeni uslovi za pokretanje postupka prinudne likvidacije i brisanja društva iz registra privrednih sudbjekata.
Društvo s ograničenom odgovornošću
Društvo s ograničenom odgovornošću je društvo u kome jedan ili više članova društva imaju udele u osnovnom kapitalu društva, s tim da članovi društva odgovaraju za obaveze društva do visine svog novčanog ili nenovčanog uloga u društvu. Društvo sa ograničenom odgovornošću jeste svakako jedan od najčešćih oblika organizovanja privrednih društava u Republici Srbiji. Ograničena odgovornost članova društva, ovu formu društva svakako čini jednom od najprimamljivijih za sva lica koja nameravaju da se bave određenom privrednom delatnošću.
Članovi društva s ograničenom odgovornošću svoje međusobne odnose u društvu, kao i odnose sa društvom, uređuju slobodno u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima.
Društvo sa ograničenom odgovornošću može biti jednočlano ili višečlano. Ukoliko se radi o jednočlanom društvu ono se osniva donošenjem Odluke o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću ( jednostrani pravni akt ), dok ukoliko se radi o višečlanom društvu, isto se osniva Ugovorom o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću koji zaključuju članovi društva.
Svojstvo člana društva stiče se danom registracije vlasništva nad udelom u skladu sa zakonom o registraciji, a isto prestaje danom registracije prestanka svojstva člana društva u skladu sa zakonom o registraciji. Članovi društva mogu slobodno raspolagati svojim udelom u društvu, uz poštovanje prava preče kupovine koje Zakon stipuliše u korist drugih članova društva.
Osnovni kapital društva iznosi najmanje 100 dinara, osim ako je posebnim zakonom predviđen veći iznos osnovnog kapitala za društva koja obavljaju određene delatnosti. Dakle, Zakon o privrednim društvima predviđa gotovo simboličan iznos osnovnog kapitala koje društvo mora da ima u svakom trenutku.
Upravljanje društvom može biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno. U slučaju jednodomnog upravljanja, organi društva su: skupština i jedan ili više direktora. U slučaju dvodomnog upravljanja, organi društva su: skupština, nadzorni odbor i jedan ili više direktora.
Akcionarsko društvo
Akcionarsko društvo je društvo čiji je osnovni kapital podeljen na akcije koje ima jedan ili više akcionara koji ne odgovaraju za obaveze društva, osim ukoliko ne dođe do probijianja pravne ličnosti privrednog društva. Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Pojedina privredna društva se moraju osnivati u formi akcionarskih društava, kao što su primera radi banke.
Akcionarsko društvo ima statut koji sadrži sve elemente koji su taksativno propisani Zakonom o privrednim društvima.
Akcije koje izdaje društvo izdaju se u dematerijalizovanoj formi i glase na ime, a na registraciju u Centralnom registru njihovog izdavanja, zakonitih imalaca, prenosa akcija, prenosa prava iz akcija, ograničenja prava iz akcija i upis prava trećih lica na akcijama, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala. Akcionarsko društvo može izdavati obične i preferencijalne akcije. Društvo može izdavati akcije sa ili bez nominalne vrednosti. Ako društvo izdaje akcije sa nominalnom vrednošću, sve akcije iste klase moraju imati istu nominalnu vrednost, a ako izdaje akcije bez nominalne vrednosti, sve akcije društva moraju biti bez nominalne vrednosti. Nominalna vrednost akcije je vrednost koja je kao takva utvrđena odlukom o izdavanju akcija. Nominalna vrednost jedne akcije ne može biti niža od 100 dinara. Nominalna vrednost preferencijalnih akcija društva ne može biti niža od nominalne vrednosti običnih akcija tog društva.
Akcionarsko društvo se osniva potpisivanjem osnivačkog akta društva, koji potpisuju akcionari. Akcionari koji osnivaju društvo prilikom osnivanja društva potpisuju i prvi statut društva.
Upravljanje društvom može biti organizovano kao jednodomno ili dvodomno. U slučaju jednodomnog upravljanja, organi društva su: skupština; jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora. U jednočlanom društvu funkciju skupštine vrši jedini akcionar društva.
U slučaju dvodomnog upravljanja, organi društva su: skupština; nadzorni odbor; jedan ili više izvršnih direktora, odnosno izvršni odbor.
Statusne promene
Statusnom promenom društvo prenosilac se reorganizuje tako što na drugo društvo ( društvo sticalac) prenosi imovinu i obaveze, dok njegovi članovi u tom društvu stiču udele, odnosno akcije.
Reč je o relativno složenom procesu kojem prethodni postupak izrade brojne pisane dokumentacije, a nakon čega se podnosi zahtev Agenciji za privredne registre koja je nadležna da sprovede željenu statusnu promenu.
Vrste statusnih promena privrednih društava
Statusne promene prema srpskim propisma su:
- Pripajanje – Jedno ili više društava može se pripojiti drugom društvu prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društvo koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovođenja postupka likvidacije.
- Spajanje –Dva ili više društava mogu se spojiti osnivanjem novog društva i prenošenjem na to društvo celokupne imovine i obaveza, čime društva koja se spajaju prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije.
- Podela – Društvo se može podeliti tako što će istovremeno preneti celokupnu imovinu i obaveze na: dva ili više novoosnovanih društava ( podela uz osnivanje); dva ili više postojećih društava (podela uz pripajanje); jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih društava ( mešovita podela).
- Izdvajanje – Društvo se može podeliti tako što će preneti deo svoje imovine i obaveza na: jedno ili više novoosnovanih društava (izdvajanje uz osnivanje); jedno ili više postojećih društava ( izdvajanje uz pripajanje); jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih društava (mešovito izdvajanje). U slučaju izdvajanja društvo iz kojeg se izdvajaju druga društva, po sprovedenoj statusnoj promeni nastavlja da postoji.
Promena pravne forme preduzetnika - nastavljanje obavljana delatnosti u formi privrednog društva
Preduzetnik može doneti odluku o nastavku obavljanja delatnosti u formi privrednog društva, pri čemu se shodno primenjuju odredbe Zakona o privrednim društvima koje se odnose na osnivanje date forme društva.
Na osnovu o promene pravne forme vrši se istovremeno brisanje preduzetnika iz registra privrednih subjekata i registracija osnivanja privrednog društva koje preuzima sva prava i obaveze preduzetnika nastale iz poslovanja do trenutka osnivanja tog privrednog društva.
Nakon gubitka svojstva preduzetnika, to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra.
Promena pravne forme
Promena pravne forme jeste postupak kojim privredno društvo koje je do tada svoju registrovanu delatnost obavljalo u jednoj pravnoj formi (npr. Društvo sa ograničenom odgovornošću) donosi odluku da pređe u drugu pravni formu (npr. Akcionarsko društvo), u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima. Važno je napomenuti da promena pravne forme ne utiče na pravni subjektivitet tog privrednog društva. Zakon predviđa određena ograničenja u pogledu mogućnosti sprovođenja ovog postupka. Tako, primera radi, ako javno akcionarsko društvo menja pravnu formu, ono mora da ispuni uslove za prestanak svojstva javnog društva koji su propisani zakonom kojim se uređuje tržište kapitala. Takođe, društvo ne može da menja pravnu formu ako je u likvidaciji ili u stečaju, osim kao meru reorganizacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj.
Radi sprovođenja postupka promene pravne forme, jedan ili više direktora, odnosno odbor direktora priprema i dostavlja skupštini radi usvajanja sledeće akte i dokumenta: 1) predlog odluke o promeni pravne forme društva; 2) predlog izmene osnivačkog akta radi usklađivanja sa odredbama ovog zakona koje se odnose na datu pravnu formu društva; 3) predlog statuta društva, ako društvo menja pravnu formu u akcionarsko društvo; 4) predlog odluke kojom se imenuju članovi organa društva u skladu sa odredbama ovog zakona koje regulišu datu pravnu formu društva; 5) izveštaj o potrebi sprovođenja postupka promene pravne forme, 6) detaljno obaveštenje o pravu člana društva da bude nesaglasan sa odlukom o promeni pravne forme. Ako je upravljanje društvom dvodomno, akta i dokumente koji su gore navedeni priprema jedan ili više direktora, odnosno izvršni odbor, a nadzorni odbor ih utvrđuje i dostavlja skupštini radi usvajanja. Na obaveštavanje članova društva i poverilaca o sprovođenju postupka promene pravne forme, na pozivanje na sednicu na kojoj se donosi odluka o promeni pravne forme i na postupak donošenja te odluke shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na statusne promene.
Odluka o promeni pravne forme društva sadrži naročito:
- poslovno ime i adresu sedišta društva koje sprovodi postupak promene pravne forme;
- označenje nove pravne forme društva;
- podatke o načinu i uslovima konverzije udela u društvu u akcije ili obratno, odnosno konverzije udela jedne pravne forme društva u udele druge pravne forme društva, u zavisnosti od konkretne promene pravne forme.
U akcionarskom društvu odluka o promeni pravne forme donosi se tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara, ako statutom nije određena veća većina.
Istovremeno sa odlukom članovi društva, odnosno skupština usvaja:
- izmene osnivačkog akta;
- statut, u slučaju promene pravne forme u akcionarsko društvo;
- odluku ili odluke kojom se imenuju članovi organa društva.
Registracija promene pravne forme društva vrši se u skladu sa zakonom o registraciji, a ako društvo menja pravnu formu u akcionarsko društvo prethodno vrši registraciju akcija u Centralnom registru u skladu sa ovim zakonom. Ako društvo menja pravnu formu i postaje akcionarsko društvo ili javno akcionarsko društvo prestaje da to bude, primenjuju se i odredbe zakona kojim se uređuje tržište kapitala. Pravne posledice promene pravne forme društva nastupaju danom registracije te promene u skladu sa zakonom o registraciji.
Promenom pravne forme društva nastupaju sledeće pravne posledice:
1) udeli članova u društvu pretvaraju se u akcije ili obratno, odnosno udeli jedne pravne forme društva se pretvaraju u udele druge pravne forme društva, u zavisnosti od konkretne promene pravne forme;
2) zakonitim imaocima zamenljivih obveznica i varanata, odnosno drugih hartija od vrednosti sa posebnim pravima, osim akcija, obezbeđuju se najmanje ista posebna prava nakon promene pravne forme, osim ako je odlukom o izdavanju tih hartija od vrednosti drugačije određeno ili ako je drugačije ugovoreno sa njihovim imaocima;
3) ortaci i komplementari koji su promenom pravne forme postali članovi društva koji su ograničeno odgovorni ostaju solidarno odgovorni sa društvom za obaveze društva nastale do registracije promene pravne forme u skladu sa zakonom o registraciji;
4) prava trećih lica, koja predstavljaju terete na udelima, odnosno akcijama društva koje menja pravnu formu, prelaze na udele, odnosno akcije nove pravne forme društva.
Uloga advokata
Svaka forma organizovanja u okviru korporativnog prava ima svoje specifičnosti kada je reč o postupku osnivanja, upravljanja i odgovornosti prema državi i trećim licima. Upravo iz navedenog razloga, pre upuštanja u proces osnivanja privrednog subjekta i započinjanja obavljanja sopstvenog biznisa, poželjno je konsultovati se sa advokatom za korporativno pravo, koji će klijentu predočiti sve važne specifičnosti svakog privrednog subjekta i pomoći klijentu da izabere formu organizovanja koja njemu najviše odgovara.
Pravna podrška tokom osnivanja i poslovanja
Asistencija advokata za korporativno pravo je neophodna već prilikom osnivanja privrednih društava. Zbog složene dokumentacije koju je potrebno izraditi i priložiti prilikom osnivanja privrednih društava, kao i zbog činjenice da se privredna društva mogu osnivati samo podnošenjem elektronske prijave Agenciji za privredne registre, klijentima je daleko jednostavnije da ceo postupak izrade i prikupljanja potrebne dokumentacije i podnošenja prijave za osnivanje privrednog subjekta prepuste advokatu.
Takođe, privredno društvo će tokom svog veka postojanja imati stalne interakcije sa organima uprave (poreska uprava i sl.) kao i sa trećim licima sa kojima će poslovati. U ovim složenim odnosima prisustvo advokata koji ima potrebna stručna znanja iz ove oblasti je ključna. Naime, privredno društvo će u cilju obavljanja svoje registrovane delatnosti zaključivati brojne ugovore u privredi (npr. Ugovor o prodaji robe, Ugovor o komisionu, Ugovor o špediciji, Ugovor o građenju itd.), a čiju izradu je poželjno poveriti stručnom licu u cilju zaštite prava i interesa.
Rešavanje privrednih sporova
Neretko će mnogi poverilačko-dužnički odnosi koji su nastali tokom poslovanja privrednih društava prerasti u privredne sporove. Privredni sporovi, koji su česta pojava, predstavljaju posebnu vrstu parničnih postupaka pred privrednim sudovima. Činjenica je da privredno društvo u postupku pred sudom može zastupati i zakonski zastupnik društva, ali imajući u vidu činjenicu da se radi o sporovima velike vrednosti ili velikog značaja za samo društvo, suvišno je napominjati da je zastupanje privrednog društva od strane advokata imperativ.
Pravne usluge koje pružamo
Radoičić & saradnici advokatska kancelarija se specijalizovala za korporativno pravo i ima bogato iskustvo u zastupanju privrednih subjekata. Zastupamo eminentne kompanije koje već duži niz godina uspešno posluju na teritoriji Republike Srbije kao i u inostranstvu.
U ovoj oblasti prava pružamo sve vrste pravnih usluga, a između ostalog i:
- Osnivanje privrednih društava i preduzetnika, promena podataka vezanih za privredna društva, promene pravnih formi privrednih društava i sl.
- Izrada svih normativnih akata
- Izrada kompletne dokumentacije i sprovođenje postupka statusnih promena, promene pravne forme i svih drugih promena koje mogu nastati u privrednom društvu i zastuapnje u postupku sprovođenja tih promena do okončanja
- Smanjenje i povećanje kapitala društva
- Pokretanje postupka likvidacije, stečaja privrednih društava i brisanja preduzetnika
- Izrada svih vrsta ugovora u privredi
- Izrada „Due Diligence“ izveštaja
- Prisustvovanje sastancima i aktivno učestvovanje u pregovorima sa poslovnim partnerima klijenta
- Zastupanje klijenta u postupcima pred organima državne uprave
- Zastupanje klijenta u sudskim sporovima
- Zastupanje klijenata u međunarodnim arbitražama
- Zastupanje klijenata u postupcima vezanim za priznanje i izvršenje strane sudske odluke
- Osnivanje udruženja
Prednosti naših usluga:
- Stručno znanje i iskustvo
Naš tim advokata za korporativno pravo ima višegodišnje iskustvo u pružanju pravnih usluga kompanijama iz različitih sektora. - Individualni pristup svakom klijentu
Svako poslovanje ima svoje specifične potrebe i izazove. Razumemo da univerzalna rešenja nisu uvek primenjiva, zbog čega pružamo personalizovane pravne usluge prilagođene konkretnim poslovnim ciljevima klijenata. - Sveobuhvatna pravna podrška
Nudimo širok spektar usluga, uključujući izradu ugovora, pravnu analizu, savetovanje tokom pregovora, rešavanje privrednih sporova i zastupanje u domaćim i međunarodnim postupcima. - Efikasnost i posvećenost
Razumemo važnost brzine i preciznosti u poslovnom okruženju.Nastojimo da pružimo pravovremenu i kvalitetnu pravnu uslugu kako biste mogli da se fokusirate na rast i razvoj vašeg poslovanja. - Poznavanje domaćeg i međunarodnog prava
Pored iyuyetnog poznavanja zakona Republike Srbije, imamo iskustvo u radu sa međunarodnim kompanijama i rešavanju pravnih pitanja u globalnom kontekstu, uključujući arbitraže i međunarodne ugovore.
Najčešća pitanja
Preduzetnik je fizičko lice koje osniva preduzetničku „radnju“ kako bi obavljalo registrovanu privrednu delatnost i za sve obaveze odgovara celokupnom ličnom imovinom. S druge strane, privredno društvo je pravno lice koje ima zasebnu imovinu od svojih osnivača. Osnivanje privrednog društva omogućava ograničenu odgovornost osnivača, a postupak osnivanja i obavezna dokumentacija značajno se razlikuju od osnivanja preduzetnika.
Da, moguće je. Promena pravne forme privrednog društva, na primer iz društva sa ograničenom odgovornošću (DOO) u akcionarsko društvo (AD) i obratno, promena iz statusa preduzetnika u društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), zahteva sprovođenje statusne promene. Ovo uključuje pripremu odgovarajuće dokumentacije, izmenu statuta i odobrenje nadležnih institucija, koje promene sa pripremom odgovarajućih odluka će najbrže i najjednostavnije i bez propusta realizovati advokat specijalizovanim za korporativno pravo.
‘Due Diligence’ je detaljna pravna i finansijska analiza kompanije koja se obavlja pre donošenja ključnih poslovnih odluka, kao što su kupovina firme, spajanje, ili investicija. Ovaj proces omogućava identifikaciju potencijalnih pravnih rizika, skrivenih obaveza ili problema u poslovanju kompanije koja je predmet interesovanja, čime se obezbeđuje sigurnost za investitore i aktere transakcije. On je neophodan kako biste znali u šta se upuštate prilikom investiranja i da biste izbegli kupovinu nečega po višoj ceni od stvarne. Ukoliko se ne izradi ovaj izveštaj dolazi do velikih finansijskih propusta koji se nisu mogli uočiti prostim pregledom dokumentacije od strane investitora.
Sporovi između osnivača mogu se rešavati kroz pregovore, medijaciju, arbitražu ili sudske postupke. Preporučuje se da osnivači unapred regulišu potencijalne konflikte putem dobro osmišljenih internih akata (ugovor između osnivača ili statut društva). Advokat specijalizovan za korporativno pravo pomaže u vođenju pregovora i pronalaženju rešenja koje je u interesu svih strana. Kako ne bi došlo do većih nesporazuma i sporova potrebno je blagovremeno izraditi adekvatnu internu dokumentaciju od strane advokata iz oblasti korporativnog prava i predvideti sve potencijalne rizike.
