Založni poverioci nisu ni stečajni ni razlučni poverioci. Radi se o licima koja uopšte nemaju novčano potraživanje prema stečajnom dužniku, već prema nekom trećem licu, ali je to potraživanje obezbeđeno zalogom koja je konstituisana na stvarima ili pravima stečajnog dužnika o kojima se vode javne knjige ili registri. Ugovorni odnosi koji prethode zalaganju, kao i pozicija poverilaca, deo su šire pravne regulative u okviru privrednog prava, koje uređuje odnose među pravnim licima.
Primera radi, ako jedno lice ima potraživanje prema drugom licu, a u cilju obezbeđenja tog potraživanja bude konsituisana hipoteka na nepokretnosti koja pripada stečajnom dužniku, lice koje je titular takvog potraživanja bi mogao imati status založnog poverioca i status stranke u stečajnom postupku ukoliko naravno u zakonskom roku o tome obavesti sud i dostavi neophodne dokaze i dokumentaciju.
Založno pravo i stečajni postupak
Založni poverioci ne podnose prijavu potraživanja, jer oni i nemaju nikakvo potraživanje prema stečajnom dužniku. Međutim, u istom roku u kojem su ostali poverioci dužni da podnesu prijavu potraživanja, založni poverioci obaveštavaju sud o založnom pravu. Uz takvo obaveštenje, založni poverioci obavezno dostavljaju dokaz o postojanju založnog prava, kao i izjavu o iznosu novčanog potraživanja prema trećem licu, a koje je tim založnim pravo obezbeđeno na dan otvaranja stečajnog postupka. Dostavljanjem svega navedenog, založni poverilac stiče svojstvo stranke u stečajnom postupku. Ova dužnost obaveštavanja je uspostavljena u interesu založnih poverilaca.
Drugim rečima, založni poverilac može sud da obavesti o založnom pravu i nakon isteka propisanog roka, jer će i tada imati status založnog poverioca, ali postoji mogućnost da ukoliko to obaveštenje bude podneto isuviše kasno, da neće uspeti da ostvari svoja prava (npr. kada je već doneto rešenje o bankrotstvu i kada je imovina na kojoj postoji založno pravo prodata i kada je nakon toga sprovedeno brisanje svih tereta na takvoj imovini).
Ukoliko, dakle, do tog momenta založni poverilac ne obavesti sud o svom pravu, i pored činjenice da je isto upisano u javne knjige, isti gubi svojstvo založnog poverioca i ne može ostvariti svoja prava.
Prava založnih poverilaca u toku stečajnog postupka
Kako založni poverioci nemaju nikakvo novčano potraživanje prema stečajnom dužniku i kako se i ne smatraju poveriocima u pravom smislu te reči, ne mogu biti izabrani u odbor poverilaca, niti u skupštinu, niti imaju pravo glasa prilikom izbora drugih odbornika, odnosno članova. Osnovno je pravilo da se od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka.
Međutim, založni poverilac može tražiti da se takva zabrana ukine, ukoliko dokaže da je potraživanje koje je obezbeđeno založnim pravom dospelo u celini ili delimično. Pored založnog poverioca, takav predlog može da istakne i stečajni upravnik, a o tome odlučuje stečajni sudija koji rešenjem ukida zabranu izvršenja i namirenja u odnosu na imovinu koja je predmet zaloge i to ako :
- Takva imovina nije na adekvatan način zaštićena tako da je njena bezbednost izložena riziku; i
- Vrednost takve imovine se smanjuje, a nema druge mogućnosti da se obezbedi primerena i efikasna zaštita od smanjenja vrednosti imovine.
Umesto odluke o ukidanju mera obezbeđenja, stečajni sudija može odrediti i neke druge mere kojim se postižu isti ciljevi.
Uslovi za ukidanje zabrane izvršenja na imovini obezbeđenoj zalogom
Ukoliko se radi o imovini koja nije ključna za reorganizaciju ili za prodaju stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni sudija može rešenjem ukinuti zabranu izvršenja i namirenja na period od 9 meseci, uz mogućnost produženja za još 3 meseca. Ovakvo rešenje se donosi na predlog stečajnog upravnika ili založnog poverioca koji treba da dokaže da je njegovo potraživanje u celini ili delimično dospelo, kao i da priloži procenu imovine koja je predmet zaloge, a koja nije starija od 12 meseci. Ova zabrana će biti ukinuta ukoliko je vrednost imovine koja je predmet založnog prava manja od iznosa obezbeđenog potraživanja založnog poverioca.
U slučaju da založni poverilac u roku od 9 meseci ne unovči imovinu koja je predmet založnog prava i u odnosu na koju je ukinuta zabrana izvršenja i namirenja, stečajni sudija će po službenoj dužnosti rešenjem konstatovati da je takva zabrana ponovo uspostavljena.
Ograničeno je i pravo stečajnog upravnika da imovinu koja je predmet založnog prava izdaje u zakup. Ukoliko to i želi da učini, mora da pribavi saglasnost založnog poverioca, a smatra se da je saglasnost data ako založni poverilac u daljem roku od 8 dana pismenim putem o tome ne obavesti sud.
