Zajam je imenovani ugovor koji je regulisan odredbama Zakona o obligacionim odnosima.
Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta.
Iz same definicija ugovora ugovora o zajmu se može izvesti zaključak da predmet zajma mogu biti sve zamenljive stvari ( žito, pšenica itd. ). U praksi se najčešće sačinjava ugovor o zajmu novca.
U zavisnosti od toga da li se zajmoprimac obavezuje da vrati samo glavnicu ili da uz glavnicu vrati i kamatu, razlikuju se beskamatni zajam i zajam sa kamatom. Beskamatni zajam jeste dobročini pravni posao kod koga zajmoprimac ima obavezu da vrati samo one stvari koje je primio.
Kod ugovora o zajmu sa kamatom, ugovorne strane su dužne da predvide obavezu vraćanja kamate i visinu kamatne stope u samom ugovoru. Od ovog pravila postoji izuzetak ukoliko se radi o ugovorima u privredi. U tim slučajevima, zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena. Ugovor o zajmu može biti zaključen između pravnih lica, kao i između fizičkih lica. Ugovor o zajmu može biti sačinjen i između poslodavca i zaposlenog ( radnika ).
Kad je reč o periodu otplate ( vraćanja ) zajma, može se napraviti podela na kratkoročne i dugoročne Ugovore o zajmu.
Ugovor o zajmu se ne overava od strane nadležnog organa – javnog beležnika. Svakako, ukoliko ugovorne strane žele da postignu veći stepen pravne sigurnosti, preporučuje se da se potpisi ugovarača budu overeni od strane nadležnog javnog beležnika.
U praksi nije redak slučaj da zajmodavac želi da obezbedi svoje potraživanje uspostavljanjem zaloge na nekretnini u svojini zajmoprimca. U tom slučaju, zajmoprimac mora da da založnu izjavu kojom se uspostavlja hipoteka u korist zajmodavca. Založna izjava mora biti overena od strane javnog beležnika.
Zajmodavac je dužan predati određene stvari u ugovoreno vreme, a ako rok za predaju nije određen, onda kad to zajmoprimac zatraži. Pravo zajmoprimca da traži predaju određenih stvari zastareva za tri meseca od dolaska zajmodavca u docnju, a u svakom slučaju za godinu dana od zaključenja ugovora.
Ako se pokaže da su materijalne prilike zajmoprimca takve da je neizvesno da li će on biti u stanju da vrati zajam, zajmodavac može odbiti da izvrši svoju obavezu predaje obećanih stvari, ako u vreme zaključenja ugovora nije to znao, kao i ako se pogoršanje zajmoprimčevih materijalnih prilika dogodilo posle zaključenja ugovora. Međutim, biće dužan da izvrši svoju obavezu ako mu zajmoprimac ili ko drugi za njega pruži dovoljno obezbeđenje.
Zajmodavac je dužan naknaditi zajmoprimcu štetu koja bi mu bila prouzrokovana zbog materijalnih nedostataka pozajmljenih stvari. Ukoliko je bio zaključen zajam bez naknade, dužan je naknaditi štetu samo ako su mu nedostaci stvari bili poznati ili mu nisu mogli ostati nepoznati, a on o njima nije obavestio zajmoprimca.
Zajmoprimac je dužan vratiti u ugovorenom roku istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta. Ako ugovarači nisu odredili rok za vraćanje zajma, niti se on može odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je dužan vratiti zajam po isteku primerenog roka koji ne može biti kraći od dva meseca računajući od zajmodavčevog traženja da mu se zajam vrati.
Ako u zajam nije dat novac, a ugovoreno je da će zajmoprimac vratiti zajam u novcu, zajmoprimac je ipak ovlašćen da po svom izboru vrati pozajmljene stvari ili iznos novca koji odgovara vrednosti tih stvari u vreme i u mestu koji su ugovorom određeni za vraćanje.
Zajmoprimac može odustati od ugovora pre nego što mu zajmodavac preda određene stvari, ali ako bi zbog toga bilo kakve štete za zajmodavca, dužan je naknaditi je. Zajmoprimac može vratiti zajam i pre roka određenog za vraćanje, ali je dužan obavestiti zajmodavca unapred o svojoj nameri i naknaditi mu štetu.
Ako je ugovorom određena svrha u koju zajmoprimac može upotrebiti pozajmljeni novac, pa ga on upotrebi u neku drugu svrhu, zajmodavac može izjaviti da raskida ugovor.
