Osnovno pravilo na kojem se zasniva korporativno pravo jeste pravila o odvojenom i posebnom pravnom subjektivitetu osnovanog privrednog društva. To znači da privredno društvo jeste u pravnom smislu poseban, samostalan i nezavisan subjekt prava koji je sposoban da stiče imovinu, prava i obaveze. Međutim, za razliku od fizičkih lica koja neposredno preduzimaju pravne i materijalne radnje, kod pravnih lica to naravno nije moguće, već sve radnje u ime i za račun privrednog društva preduzimaju fizička lica koja imaju funkciju u privrednom društvu i ovlašćenje da to čine (organi privrednog društva ).
Jedna od osnovnih dužnosti svakog fizičkog lica koje se nalazi na nekoj poziciji u društvu jeste da se rukovodi najboljim interesom društva, odnosno da postupa u razumnom uverenju da deluje u najboljem interesu društva. To podrazumeva obavezu stavljanja interesa privrednog društva iznad sopstvenih, ličnih interesa. Obaveza delovanja u najboljem interesu društva podrazumeva nekoliko posebno definisanih dužnosti, a jedna od njih jeste svakako dužnost pažnje. Dužnost pažnje podrazumeva kumulativno ispunjenje tri uslova: postupanje u razumnom uverenju da se deluje u najboljem interesu društva, zatim postupanje u skladu sa načelom savesnosti, kao i postupanje sa potrebnim stepenom pažnje, a to je stepen pažnje dobrog privrednika. Radi se o pravnim standardima koji se konkretizuju u svakom pojedinom slučaju, kada se za to ukaže potreba.
Dužnost pažnje imaju sledeća lica: direktori, članovi nadzornog odbora, zastupnici, prokuristi i likvidacioni upravnik. Dakle, radi se o licima koja istupaju ispred privrednog društva i rukovode njegovim poslovanjem i koja prilikom preduzimanja takvih radnji moraju da postupaju sa potrebnim stepenom pažnje. U suprotnom biće u obaveza da nadoknade štetu koja iz takve povrede proistekne.
Ukoliko lica koja imaju dužnost pažnje povrede svoju obavezu, privredno društvo može da podnese tužbu protiv takvog lica i da potražuje iznos štete koju je privredno društvo pretrpelo usled povrede takve dužnosti. Ovde treba voditi računa o rokovima za podnošenje tužbe za naknadu štete koji iznose 6 meseci od saznanja za povredu (subjektivni rok), odnosno 5 godina od učinjene povrede (objektivni rok). Isto se odnosi i na članove društva kojima takođe može biti naneta materijalna šteta zbog povrede posebnih dužnosti prema društvu, kada i članovi mogu imati status aktivno legitimisanih lica i potraživati štetu koju su pretrpeli.
Povreda dužnosti pažnje uzrokuje štetu direktno privrednom društvu, ali indirektno i članovima tog društva. To praktično znači da tužbu za naknadu štete može podneti privredno društvo, ali i članovi tog privrednog društva u svoje ime a za račun društva. Za podnošenje derivativne tužbe je potrebno da se ispune određeni zakonski uslovi u pogledu procenta značajnog učešća u kapitalu na strani članova, kao i u pogledu isteka rokova za podnošenje tužbe od strane samog društva. Odnosno, pravo članova društva da potražuju štetu koju je društvo pretrpelo je supsidijarne prirode i može se realizovati tek ukoliko društvo samoinicijativno ne podnese takvu tužbu.
Ova vrsta tužbe je u zakonu definisana apstraktnim pravnim standardima koji se u svakom pojedinom sudskom postupku moraju da adekvatan način konkretizovati. Taj proces neminovno zahteva kontinuiranu stručnu podršku i pomoć od strane advokata koji je upoznat sa prinicipa poslovanja kompanija.
