Uopšteno, susedsko pravo se može definisati kao ograničenje prava privatne svojine. Ono predstavlja skup pravnih i običajnih normi kojima se regulišu imovinski odnosi između vlasnika susednih nepokretnosti, odnosno između nepokretnosti koje se međusobno graniče ili koje se po običajnim pravilima smatraju susednim.
Susedsko pravo obavezuje vlasnika jedne nepokretnosti da u vršenju svog prava svojine ne vodi računa samo o svom interesu, već da svoje pravo svojine vrši na način kojim neće ugrožavati prava i interese vlasnika susedne nepokretnosti. Susedsko pravo ne mora podrazumevati samo preduzimanje nekih aktivnih radnji vlasnika nepokretnosti, već može podrazumevati i pasivne radnje, odnosno uzdržavanje od preduzimanja radnji na koje bi inače imao pravo. Susedsko pravo predstavlja skup najraznovrsnijih pravila. Neka od njih imaju svoj osnov u zakonu, dok veći broj njih predstavljaju običajna ( nepisana ) pravila.
Tako je Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa predviđena obaveza za svakog vlasnika nepokretnost da se pri korišćenju nepokretnosti uzdržava od radnji i da otklanja uzroke koji potiču od njegove nepokretnosti, a kojima se otežava korišćenje drugih nepokretnosti (prenošenje dima, neprijatnih mirisa, toplote, čađi, potresa, buke, oticanja otpadnih voda i sl.) preko mere koja je uobičajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike, ili kojima se prouzrokuje znatnija šteta (zaštita od prekomernih imisija).
Dakle, prenos štetnih imisija je redovna i uobičajena pojava i to se mora tolerisati sve dok štetne imisije ne pređu uobičajenu granicu. U slučaju prelaska te granice i u odsustvu sporazuma između suseda, vlasnik nepokretnosti koja je izložena imisijama je ovlašćen da zahteva naknadu prouzrokovane štete, otklanjanje uzroka i uzdržavanje od oslobađanja prekomernih imisija ubuduće. Ukoliko prekomerne imisije potiču od delatnosti za koju je izdata dozvola nadležnog organa, vlasnik nepokretnosti izložene imisijama nema pravo da zahteva propuštanja obavljanja te delatnosti, već naknadu štete i preduzimanje odgovarajućih mera da se ubuduće spreče ili smanje prekomerne imisije.
Tužbom za zaštitu od prekomernih imisija se može tražiti neka činidba, odnosno može se tražiti da vlasnik nepokretnosti otkloni uzrok ili izvor štetnih uticaja ili se može tražiti da se vlasnik nepokretnosti uzdrži od preduzimanja radnji na koje inače ima pravo.
Takođe, jedno od prepoznatljivih susedskih prava koje svoj osnov ima u zakonu jeste pravo nužnog prolaza. Zapravo, pravo nužnog prolaza predstavlja i susedsko pravo, ali i stvarnu službenost. Da bi se priznalo pravo nužnog prolaza neophodno je da se radi o nepokretnosti koja nema drugi izlaz na javni put, osim preko susedne nepokretnosti ili bi mogla da izađe na javni put, ali uz preterano zaobilaženje. U tom slučaju, u odsustvu sporazuma, odlukom suda se konstituiše pravo nužnog prolaza koje se koristi na način na koji se u najmanjoj meri opterećuje susedna nepokretnost. Naravno, vlasnik nepokretnosti koja se koristi za prolaz ima pravo na pravičnu naknadu za korišćenje njegove nepokretnosti.
Pored navedenih, postoje i brojna druga susedska prava: zajednička ograda, drvo na međi, opasnost od rušenja zgrade, postavljanje vodovoda i drugih instalacija i brojna druga prava.
