Pravo svojine je najjače i najpotpunije stvarno pravo koje se definiše kao apsolutna pravna i faktička vlast nekog lica na određenoj nepokretnoj ili pokretnoj stvari. Pravo svojine ovlašćuje titulara ovog prava da stvar drži, koristi, njome raspolaže, da je menja, kao i da je uništi ili napusti, sve u granicama utvrđenim zakonom. Pravo svojine se stiče na osnovu pravnog posla, nasleđivanjem, na osnovu odluke državnog organa, na način i pod uslovima određenim zakonom, kao i po samom zakonu. Svi načini sticanja svojine mogu se grupisati u dve grupe: originarno i derivativno sticanje prava svojine, u zavisnosti od toga da li je neko lice na toj stvari već imalo pravo svojine ili ne. Dakle, ukoliko je pravo svojine po prvi put uspostavljeno na nekoj stvari onda se radi o originarnom sticanju (npr. stvaranje nove stvari), a ako je došlo samo do promene nosioca prava svojine, onda se radi o derivativnom sticanju prava svojine (na osnovu pravnog posla).
Najrasprostranjeniji način sticanja prava svojine danas jeste na osnovu pravnog posla. Pod pravnim poslom se podrazumeva Ugovor o kupoprodaji, Ugovor o poklonu ili bilo koji drugi pravni posao koji je podoban za prenos prava svojine. Svakako, zaključeni pravni posao predstavlja samo osnov sticanja, ali je pored njega potrebno da se ostvari i ,,modus acquirendi“, kao način sticanja, koji se razlikuje u zavisnosti od toga da li se radi o pokretnoj stvari ili o nepokretnosti. Drugim rečima, kada su u pitanju pokretne stvari, nije dovoljno da se zaključi samo Ugovor o kupoprodaji ili neki drugi pravni posao, već je potrebno i da dođe do predaje stvari u posed (predaja stvari u posed kao način sticanja kod pokretnih stvari), dok je kod nepokretnosti (parcele, zgrade, stanovi, garaže i sl.) neophodno da pored pravnog osnova podobnog za prenos prava svojine, postoji i upis u katastar nepokretnosti, jer se pravo svojine na nepokretnosti u pozitivnom pravu Republike Srbije stiče momentom upisa u katastar nepokretnosti.
Pravo svojine nasleđivanjem se stiče, kada po sili zakona u momentu delacije, pravo svojine na imovini koja je uvrštena u zaostavštinu ostavioca prelazi na njegove zakonske ili testamentalne naslednike. Naravno, i ovde kada su u pitanju nepokretnosti, jeste neophodno izdejstvovati osnov sticanja – rešenje o nasleđivanju, koje je potom potrebno sprovesti u katastru, radi upisa prava svojine u korist naslednika.
Do sticanja prava svojine može doći i na osnovu odluke suda ili drugog državnog organa.
Kao načine sticanja prava svojine po sili zakona, Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa propisuje:
- Stvaranje nove stvari
Pravo svojine na novoj stvari pripada licu koje je svojim radom i od svog materijala napravilo takvu stvar. Međutim, ukoliko je lice svojim radom napravilo novu stvar, koristeći materijal drugog lica sa kojim je zaključio neki pravni posao za izradu takve stvari, onda pravo svojine pripada licu čiji je materijal. U slučaju da nema pravnog posla, onda pravo svojine pripada licu koje je svojim radom izradilo takvu stvar pod uslovom da je bio savestan i da je vrednost rada veća od vrednosti materijala, a ako to nije slučaj onda nastaje susvojina.
- Spajanje/mešanje
Kada se dve stvari koje pripadaju različitim licima tako spoje ili pomešaju da se više ne mogu razdvojiti bez znatne štete ili nesrazmernih troškova, na novoj stvari nastaje pravo susvojine u korist dotadašnjih vlasnika, i to srazmerno vrednosti koju su pojedine stvari imale u trenutku spajanja ili mešanja, osim ako je vrednost jedne stvari nesrazmerno mala u odnosu na vrednost druge, kada se ne uspostavlja susvojina, već isključiva svojina u korist lica čija je stvar bila vrednija i on ima obavezu da drugom licu naknadi vrednost njegove stvari. Ukoliko dođe do spajanja ili mešanja, a jedan od vlasnika je nesavestan, onda savestan vlasnik ima pravo izbora da li će on ili drugo lice steći pravo svojine na novonastaloj stvari, koje pravo može iskoristiti u roku od godinu dana od dana spajanja/mešanja.
- Građenje na tuđem zemljištu
Lice koje izgradi građevinski objekat na zemljištu na kojem drugo lice ima pravo svojine, stiče pravo svojine i na izgrađenom objektu, kao i na zemljištu koje se nalazi ispod objekta i koje služi za redovnu upotrebu objekta, pod uslovom da je savestan, odnosno da nije znao niti mogao znati da gradi na tuđem zemljištu, kao i da je vlasnik zemljišta znao za gradnju a tome se nije usprotivio. U ovom slučaju, vlasnik zemljišta bi imao pravo da u roku od 3 godine od saznanja za završenu gradnju, a najkasnije u roku od 10 godina od završene gradnje, potražuje vrednost zemljišta u visini njegove tržišne cene u vreme donošenja sudske odluke.
Ako je graditelj znao da gradi na tuđem zemljištu ili je naišao na protivljenje vlasnika zemljišta, vlasnik zemljišta ima pravo da bira između pripadanja građevinskog objekta u svojinu, uz obavezu da graditelju isplati tržišnu vrednost objekta, rušenja građevinskog obejkta i vraćanja zemljišta u prvobitno stanje ili isplate tržišne vrednosti zemljišta, a svakako ima pravo na naknadu štete. Kada protekne 3 godine od završetka gradnje, vlasnik zemljišta može potraživati samo naknadu tržišne vrednosti zemljišta.
U slučaju kada su oba lica savesna, a vrednost objekta je znatno viša od vrednosti zemljišta, onda i objekat i zemljište pripadaju graditelju, a on je u obavezi da vlasniku zemljišta isplati tržišnu vrednost zemljišta. Ali ako je vrednost zemljišta znatno veća, sud će na zahtev vlasnika zemljišta da njemu dosudi građevinski objekta i istovremeno će ga obavezati da graditelju isplati tržišnu vrednost izgrađenog objekta. Ako su njihove vrednosti približno jednake, sud će vodeći računa o okolnostima konkretnog slučaju, odlučiti o tome kome će pripasti objekat i zemljište.
- Odvajanje plodova
Ukoliko neko ima pravo svojine na stvari koja daje plodove, tom licu istovremeno pripada i pravo svojine na tim plodovima. Dakle, sve do odvajanja plodova, plodovi pripadaju licu čija je stvar. Isti je slučaj i sa odvojenim plodovima, osim ukoliko postoji savesni držalac, plodouživalac ili zakupac koji stiče pravo svojine na odvojenim plodovima i to u trenutku njihovog odvajanja.
- Održaj
Održaj predstavlja način sticanja prava svojine na stvari na kojoj drugo lice ima pravo svojine, na osnovu uspostavljene državine određenog kvaliteta i proteka zakonom propisanog perioda dovoljnog za održaj. Razlikuju se redovni i vanredni održaj. Uslovi za redovni održaj su savesna i zakonita državina u trajanju od najmanje 3 godine kada su u pitanju pokretne stvari, odnosno 10 godina kada su u pitanju nepokretnosti. Uslovi za vanredni održaj su savesna državina u trajanju od najmanje 10 godina kada su u pitanju pokretne stvari, odnosno 20 godina kada su u pitanju nepokretnosti. Vreme potrebno za održaj počinje teći od dana uspostavljanja državine, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj.
- Sticanje svojine od nevlasnika
Ovaj način sticanja prava svojine je primenljiv samo u odnosu na pokretne stvari. Uslovi su da je lice koje je pribavilo pokretnu stvar savesno, da je za pokretnu stvar platilo naknadu, da je stvar pribavljena od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet takve stvari, od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u državinu na osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine, ili na javnoj prodaji. Pravi vlasnik stvari može od savesnog sticaoca zahtevati da mu se stvar vrati, ako ta stvar za njega ima poseban značaj uz obavezu da mu isplati tržišnu vrednost te stvari. To pravo se gasi istekom jedne godine od sticanja prava svojine na tu stvar.
- Okupacija
Okupacijom se može steći pravo svojine samo na pokretnim stvarima, ne i na nepokretnostima. Dakle, ukoliko je vlasnik pokretne stvari napustio svoju stvar, lice koje je uzelo tu stvar u državinu sa namerom da je prisvoji, stiče pravo svojine na tu stvar, ako zakonom nije drugačije određeno. Ukoliko se lice odrekne prava svojine na nepokretnosti izjavom datom u formi javnobeležnički solemnizovane isprave, takva nepokretnost se ne smatra napuštenom, već prelazi u svojinu Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u zavisnosti od toga u čiju se korist titular prava svojine odrekao.
