Sporazum o priznanju krivičnog dela je sporazum koji u pisanom obliku zaključuju javni tužilac sa jedne strane i okrivljeni i njegov branilac sa druge strane u toku krivičnog postupka. Trenutak kada se ovakav sporazum može zaključiti je u Zakoniku o krivičnom postupku široko opredeljen, tako da se Sporazum o priznanju krivičnog dela može zaključiti bilo kada, počev od donošenja naredbe o sprovođenju istrage pa sve do završetka glavnog pretresa. Dakle, pre nego što je istraga formalno pokrenuta i nakon što glavni pretres bude zaključen, nema procesnih uslova za zaključenje ove vrste sporazuma.
Procedura zaključenja Sporazuma o priznanju krivičnog dela je jedan od zakonskih osnova za obaveznu odbranu, odnosno obavezno prisustvo branioca iz reda advokata. To dalje znači, da ako okrivljeni ne izabere svog branioca, isti će mu biti postavljen po službenoj dužnosti, po redosledu sa spiska advokata koje dostavlja nadležna advokatska komora.
Ako je Sporazum o priznanju krivičnog dela zaključen pre podizanja optužnice, isti se dostavlja sudu, ali se zajedno sa njim dostavlja i optužnica koja predstavlja sastavni deo Sporazuma i takva optužnica ne podleže ispitivanju. Kao što je već rečeno, pisani Sporazum o priznanju krivičnog dela se podnosi sudu, tačnije, sudiji za prethodni postupak – ako se podnosi do potvrđivanja optužnice, odnosno predsedniku veća – ako se podnosi nakon potvrđivanja optužnice, koji i odlučuju o Sporazumu.
Obavezna faza u procesu zaključenja Sporazuma o priznanju krivičnog dela i njegovog usvajanja jeste i zakazivanje i održavanje ročišta na kojem je javnost isključena i na koje se pozivaju samo javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac. U slučaju da okrivljeni ne dođe na ročište, a uredno je pozvao donosi se rešenje o odbacivanju Sporazuma o priznanju krivičnog dela. Ista odluka se donosi i onda kada sud utvrdi da dostavljeni Sporazum ne sadrži sve zakonom propisane, obavezne elemente. U slučaju da su ispunjeni procesni uslovi i da nema mesta odbacivanju Sporazuma o priznanju krivičnog dela, sud nakon održanog ročišta donosi presudu kojom Sporazum prihvata ili rešenje kojim Sporazum odbija.
Presuda kojom se prihvata Sporazum o priznanju krivičnog dela i okrivljeni oglašava krivim se donosi ako sud utvrdi da je okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao krivično delo, da dato priznanje nije u suprotnosti sa ostalim prikupljenim dokazima, da je okrivljeni svestan svih posledica zaključenja Sporazuma, a posebno da razume da se na taj način odriče prava na suđenje, kao i da ima ograničeno pravo na žalbu, kao i da su kazna ili druga krivična sankcija u skladu sa Krivičnim i drugim zakonikom.
Ukoliko nisu ispunjeni uslovi za donošenje presude kojom se Sporazum prihvata, sud će doneti rešenje kojim takav Sporazum o priznanju krivičnog dela odbija. Takvo rešenje se donosi i onda kada postoje zakonski razlozi za obustavu krivičnog postupka (zastarelost, amnestija, pomilovanje, ako delo nije krivično delo, ako nema dovoljno dokaza na kojima se može zasnovati opravdana sumnja).
Kada rešenje o odbijanju Sporazuma o priznanju krivičnog dela postane pravnosnažno, sam Sporazum o priznanju krivičnog dela i svi spisi u vezi sa njim se uništavaju uz prisustvu sudije koji je doneo rešenje i o tome se sastavlja zapisnik, a postupak se vraća u fazu koja je prethodila zaključenju Sporazuma.
Na kraju, bitno je napomenuti da u postupku zaključenja i odlučivanja o Sporazumu o priznanju krivičnog dela postoji ograničeno pravo na žalbu. Tako, primera radi, žalba nije dozvoljena protiv rešenja kojim se Sporazum odbacuje ili odbija. Isti je slučaj i sa presudom kojom se Sporazum prihvata, osim ukoliko se presuda ne odnosi na predmet Sporazuma, ili ako postoji neki od zakonom propisanih razloga za obustavu postupka (zastarelost, amnestija, pomilovanje, ako delo nije krivično delo, ako nema dovoljno dokaza na kojima se može zasnovati opravdana sumnja). U tim izuzetnim slučajevima, kada je žalba dozvoljena, ista se može izjaviti u roku od 8 dana od dana dostavljanja presude.
