Oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela predstavlja jedan od ključnih mehanizama u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Ovaj proces se zasniva na premisi da se kriminalne delatnosti ne isplate i da će, pre ili kasnije, od svakoga biti oduzeta imovinska korist koja predstavlja direktni ili indirektni proizvod krivičnog dela.
Radi se o posebnom postupku u oblasti krivičnog prava koji je regulisan i posebnim zakonom – Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, a koji pokreće država onda kada postoje osnovi sumnje da neko lice poseduje imovinu koja je stečena izvršenjem različitih kriminalnih radnji.
Prva faza postupka predstavlja finansijsku istragu koja se pokreće naredbom nadležnog javnog tužioca onda kada postoje osnovi sumnje da lice poseduje znatnu imovinu proisteklu iz krivičnog dela. U finansijskoj istrazi prikupljaju se dokazi o imovini, zakonitim prihodima, načinu i troškovima života okrivljenog, okrivljenog saradnika ili ostavioca, dokazi o imovini koju je nasledio pravni sledbenik, odnosno dokazi o imovini i naknadi za koju je imovina preneta na treće lice. Finansijskom istragom rukovodi javni tužilac, a po njegovom nalogu radnje u toku finansijske istrage obavlja posebna jedinica u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova – ogranizaciona jedinica nadležna za finansijsku istragu. Dakle, svrha vođenja finansijske istrage jeste ispitivanje i utvrđivanje porekla imovine koju poseduje određeno lice.
Tokom postupka se mogu odrediti i svojevrsne mere obezbeđenja, kao što je privremeno oduzimanje imovine koja se može izreći kada postoji verovatnoća da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bilo otežano ili onemogućeno, o čemu odlučuje sud po zahtevu javnog tužioca. Da bi se sprečilo iznenadno otuđenje te imovine, javni tužilac može naredbom da zabrani raspolaganje imovinom i privremeno oduzme pokretnu imovinu, ako postoji verovatnoća da će vlasnik raspolagati imovinom proisteklom iz krivičnog dela pre nego što sud odluči o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine. Ova mera javnog tužioca može trajati sve dok sud ne odluči o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine, ali ne može trajati duže od 3 meseca od dana donošenja naredbe. Ukoliko sud donese rešenje o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, ono traje najduže dok sud ne odluči o zahtevu za trajno oduzimanje imovine.
Privremeno oduzeta imovina proistekla iz krivičnog dela se dostavlja Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom, kao organu u sastavu Ministarstva pravde koja upravlja imovinom sve do odlučivanja o zahtevu za trajno oduzimanje imovine. U opravdanim slučajevima direktor Direkcije može odlučiti da privremeno oduzeta imovina ostane kod vlasnika, uz obavezu da se o imovini stara sa pažnjom dobrog domaćina. Direkcija upravlja oduzetom imovinom, snosi troškove redovnog održavanja i ima pravo da oduzetu imovinu proda usmenim javnim nadmetanjem. Pokretna imovina koja ne bude prodata u roku dužem od godinu dana može biti poklonjena u humanitarne svrhe ili uništena. Vlasniku privremeno oduzete imovine za koju je, u skladu sa ovim zakonom, utvrđeno da ne potiče iz krivičnog dela, bez odlaganja se vraćaju oduzeta novčana sredstva ili novčana sredstva dobijena prodajom imovine.
Javni tužilac podnosi zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela u roku od šest meseci od dana dostavljanja pravnosnažne presude kojom je utvrđeno da je učinjeno krivično delo. Odluku o zahtevu za trajno oduzimanje imovine sud donosi na glavnom ročištu. Imovina i novčana sredstva dobijena prodajom imovine postaju svojina Republike Srbije kada odluka o trajnom oduzimanju imovine postane pravnosnažna.
