Privredni prestupi prema imperativnim propisima Republike Srbije predstavljaju radnje koje su u suprotnosti sa zakonodavstvom i koje ometaju pravilno funkcionisanje privrede i tržišta. Ovi prestupi obuhvataju širok spektar protivpravnih ili nepravilnih aktivnosti, od kršenja poreskih i carinskih propisa, do zloupotrebe konkurencije ili nelojalnog poslovanja. Zakonodavni okvir Republike Srbije prepoznaje različite vrste privrednih prestupa, koji mogu izazvati značajne posledice kako za privredna društva, tako i za ekonomiju zemlje u celini. S obzirom na ozbiljnost takvih dela, propisane su odgovarajuće sankcije kako bi se obezbedila pravna sigurnost i fer tržišni uslovi.
Zakon o privrednim prestupima privredni prestup definiše kao društveno štetnu povredu propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati teže posledice i koja je propisom nadležnog organa određena kao privredni prestup. Važno je napomenuti da nikome ne može biti izrečena kazna ili druga sankcija za delo koje, pre nego što je učinjeno, nije bilo određeno kao privredni prestup zakonom ili uredbom donesenom na osnovu zakona i za koje tim propisom nije bilo određeno kako će se kazniti učinilac tog privrednog prestupa.
Privredni prestupi jesu posebna vrsta sudskih postupaka koji se vode pred nadležnim sudom na čijoj teritoriji okrivljeno pravno lice ima sedište. Sam postupak se pokreće na predlog javnog tužioca.
Krug lica koja odgovaraju za privredne prestupe.
Za privredni prestup može biti odgovorno pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu. Strano pravno lice i odgovorno lice u stranom pravnom licu odgovorni su za privredni prestup ako strano pravno lice ima predstavništvo na teritoriji Republike Srbije, ili ako je privredni prestup učinjen njegovim prevoznim sredstvom, ako propisom kojim je određen privredni prestup nije šta drugo određeno.
Odgovornim licem, smatra se lice kome je poveren određen krug poslova u oblasti privrednog ili finansijskog poslovanja u pravnom licu, odnosno u organu društveno-političke zajednice, drugom državnom organu ili mesnoj zajednici. To su po pravilu zakonski zastupnici ( direktori ) privrednih društava koji su obavljali tu funkciju u vreme kada je privredni prestup izvršen. Odgovornost odgovornog lica za privredni prestup ne prestaje zato što mu je prestao radni odnos u pravnom licu.
Pravno lice je odgovorno za privredni prestup ako je do izvršenja privrednog prestupa došlo radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica, ili radnjom drugog lica koje je bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica.
Odgovorno lice je odgovorno za privredni prestup ako je privredni prestup izvršen njegovom radnjom ili njegovim propuštanjem dužnog nadzora i ako je ono pri tom postupilo sa umišljajem ili iz nehata, ako propisom kojim je određen privredni prestup nije predviđeno da se privredni prestup može učiniti samo sa umišljajem.
Sankcije
Sud nakon sprovedenog dokaznog postupka može okrivljenom pravnom licu i odgovornom licu u pravnom licu presudom izreći odgovarajuću sankciju.
Od kazni, sud može izreći samo novčanu kaznu. Visina novčane kazne može varirati od u zavisnosti od samog privrednog prestupa kao i posledica koje su nastale usled izvršenja štetne radnje. Ukoliko se u toku postupka utvrdi da je određenom radnjom učinjen privredni prestup, sud po pravilu izriče jednu novčanu kaznu za pravno lice, a jednu novčanu kaznu za odgovorno lice u pravnom licu. Zakon propisuje minimalne i maksimalne okvire zaprećenih novčanih kazni.
Postoji mogućnost da sud visinu novčane kazne odmeri i u srazmeri sa visinom učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, u kom slučaju najveća mera novčane kazne može biti do dvadesetostrukog iznosa učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.
Sud će prilikom odmeravanja kazne posebno voditi računa o tome da li postoje otežavajuće ili olakšavajuće okolnosti, a naručito će imati u vidu i težinu učinjenog privrednog prestupa, posledice koje su nastupile ili su mogle nastupiti, okolnosti pod kojima je privredni prestup učinjen i ekonomsku snagu pravnog lica, da li je pravno lice ili odgovorno lice osuđivano za privredni prestup ili za krivično delo koje je srodno sa privrednim prestupom, da li je raniji privredni prestup, odnosno krivično delo istovrsno sa novim privrednim prestupom i koliko je vremena proteklo od ranije osude.
Sud može pravnom licu ili odgovornom licu da pooštri kaznu predviđenu za učinjeni privredni prestup do dvostrukog iznosa najveće mere predviđene kazne, ako se učinilac nalazi u višestrukom povratu.
Sud može odmeriti kaznu i ispod najmanje mere propisane za pojedini privredni prestup (ublažavanje kazne), kad to predviđa ovaj zakon ili propis kojim je određen privredni prestup, ili ako nađe da postoje naročito olakšavajuće okolnosti.
Pravnom licu i odgovornom licu u pravnom licu se može izreći I uslovna osuda, kao i zaštitne mere. Zakon o privrednim prestupima predviđa sledeće zaštitne mere :
1) javno objavljivanje presude;
2) oduzimanje predmeta;
3) zabrana pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću;
4) zabrana odgovornom licu da vrši određene dužnosti.
Zastarelost
Zastarelost gonjenja za privredne prestupe nastaje kad proteknu tri godine od dana izvršenja privrednog prestupa. Izuzetno, za privredne prestupe u oblasti spoljnotrgovinskog, deviznog i carinskog poslovanja zastarelost gonjenja nastupa kad protekne pet godina od dana izvršenja privrednog prestupa.
Zastarelost izvršenja kazne za privredni prestup nastaje kad proteknu tri godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je ta kazna izrečena.
Zastarelost izvršenja zaštitne mere javnog objavljivanja presude nastaje kad protekne šest meseci, a zaštitne mere oduzimanja predmeta – kad proteknu tri godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je ta zaštitna mera izrečena. Zastarelost izvršenja zaštitnih mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću i zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti nastaje kad protekne vreme za koje su te mere izrečene.
Angažovanje advokata u postupcima privrednih prestupa izuzetno je važno zbog ozbiljnosti posledica koje ovakvi prestupi mogu izazvati. Kazne za privredne prestupe u Republici Srbiji su izuzetno visoke, a njihova naplata može dovesti do ozbiljnih finansijskih problema, pa čak i do bankrotstva pravnog lica. Uz to, advokat stručnjak u ovoj oblasti može pomoći u prevenciji mogućih privrednih prestupa, savetujući klijente o usklađivanju poslovanja sa važećim zakonodavstvom i pružajući zaštitu od neplaniranih sankcija. Pravovremena konsultacija sa advokatom omogućava prepoznavanje rizika i sprečavanje nastanka privrednih prestupa, čime se štite interesi i utuče na očuvanje stabilnosti privrednog društva.
