Likvidacija privrednog društva jeste postupak koji rezultira prestankom postojanja solventnog privrednog društva. Pre prestanka privrednog društva, podmiruju se sve obaveze prema poveriocima društva i imovina koja je ostala iza društva koje prestaje da postoji likvidacijom, se raspodeljuje članovima društva. Likvidacija se sprovodi onda kada vlasnici privrednog društva više ne žele da posluju preko tog pravnog subjekta ( najčešće zbog ekonomske neisplativosti ili iz drugih poslovnih razloga ), a jedini preduslov za sprovođenje postupka likvidacije jeste da privredno društvo nije prezaduženo, odnosno da poseduje dovoljno sredstva za namirenje svih svojih obaveza ( tkz. dobrovoljna likvidacija ).
Odluku o likvidaciji donosi skupština društva propisanom većinom, odnosno kada su u pitanju društva lica, odluku o likvidaciji donose ortaci odnosno komplementari jednoglasno. Doneta odluka se obavezno registruje i objavljuje u Registru privrednih subjekata, zajedno sa oglasom o pokretanju postupka likvidacije, čime se smatra da je i postupak likvidacije formalno pokrenut. Oglas o pokretanju postupka likvidacije se obavljuje na Internet stranici registra privrednih subjekata u trajanju od 90 dana i sadrži, između ostalog, poziv svim poveriocima da u ostavljenom roku prijave svoja potraživanja koja imaju prema privrednom društvu u likvidaciji, kao i upozorenje o pravnim posledicama neprijavljivanja potraživanja. Kada su u pitanju ,,poznati poverioci“ , odnosno oni poverioci sa kojima je likvidacioni upravnik upoznat, njima se upućuje i posebno pisano obaveštenje o pokrenutom postupku likvidacije.
Pokretanje postupka likvidacije ne onemogućava pokretanje novih sudskih i izvršnih postupaka koji se vode protiv ili u korist privrednog društva u likvidaciji, što predstavlja osnovnu razliku u odnosu na prinudnu likvidaciju privrednog društva. Ograničenje u pogledu isplata se ogleda u tome da privredno društvo koje je u likvidaciji vrši isplatu dividendi i drugih naknada članovima društva, tek po namirenju poverilaca društva. Dakle, prioritet imaju poverioci, a ono što ostane nakon namirenja poverilaca se može raspodeliti članovima društva.
Ključnu ulogu u postupku likvidacije ima likvidacioni upravnik koji može biti imenovan u odluci o pokretanju postupka likvidacije i to može biti lice koje nema nikakvo svojstvo u društvu. Međutim, u praksi se najčešće dešava da likvidacioni upravnik ne bude imenovan, u kojem slučaju se primenjuje zakonsko rešenje prema kojem se likvidacionim upravnikom smatra lice koje je obavljalo funkciju zakonskog zastupnika društva ( jedan ili više njih ). U vezi sa tim, treba napomenuti da su ovlašćenja likvidacionog upravnika gotovo istovetna sa ovlašćenjima koja imaju zakonski zastupnici društva – predstavljanje, zastupanje, rukovođenje poslovanjem društva u likvidaciji, sastavljanje neophodne dokumentacije u postupku likvidacije kao što je početni likvidacioni bilans, početni likvidacioni izveštaj, godišnje likvidacione izveštaje, završni likvidacioni bilans, izveštaj o sprovedenoj likvidaciji. Ukoliko iz sačinjene dokumentacije, likvidacioni upravnik u toku postupka utvrdi da je privredno društvo prezaduženo, likvidacioni upravnik je dužan da u daljem roku od 15 dana nadležnom sudu podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka.
Dakle, sam postupak likvidacije podrazumeva podnošenje prijava potraživanja od strane lica koja smatraju da imaju neko potraživanje prema privrednom društvu u likvidaciji, koja je društvo u obavezi da primi, da ih evidentira a onda da ih prizna ili ospori u daljem roku od 30 dana od dana prijema prijave. S druge strane, poverilac čije je potraživanje osporeno ima pravo da u daljem roku od 15 dana pokrene odgovarajući postupak pred nadležnim sudom. Navedena pravila se ne odnose na potraživanja koja su nastala u toku postupka likvidacije, odnosno ta potraživanja se ne prijavljuju i moraju se namiriti do okončanja postupka likvidacije.
Pokretanje postupka likvidacije ne mora nužno značiti prestanak privrednog društva, jer društvo može i u toku postupka likvidacije da donese odluku o obustavi likvidacije i da redovno nastavi sa svojim poslovanjem. Uslovi za donošenje takve odluke jesu da su potraživanja svih poverilaca namirena ( bez obzira da li su priznata ili osporena ), da nije otkazan ugovor o radu niti jednom zaposlenom po osnovu likvidacije, niti da se otpočelo sa isplatom članovima društva. Odluka o obustavi likvidacije se obavezno registruje, a mora sadržati i imenovanje zakonskog zastupnika, kao i izjavu likvidacionog upravnika da su svi poverioci namireni i da društvo nije počelo sa isplatama članovima društva.
Likvidacija se okončava odlukom o okončanju likvidacije, koja se obavezno registruje i objavljuje, a po okončanju likvidacije privredno društvo se briše iz registra privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre.
