Poljoprivredno zemljište koje se nalazi u režimu privatne svojine je u slobodnom prometu, isto kao i bilo koje drugo zemljište. Međutim, za razliku od kupoprodaje ostalih nepokretnosti kod kojih je ustanovljeno zakonsko pravo preče kupovine jedino u slučaju postojanja suvlasničke zajednice, kod kupoprodaje poljoprivrednog zemljišta zakonom ustanovljeno pravo preče kupovine ima širi opseg.
Tako je Zakonom o prometu nepokretnosti predviđeno da vlasnik poljoprivrednog zemljišta koji želi da proda svoje zemljište je dužan da ga najpre ponudi određenim licima, a tek ukoliko nijedan od ponuđenih ne želi da iskoristi svoje zakonsko pravo preče kupovine, vlasnik poljoprivrednog zemljišta može dalje prometovati svoje zemljište trećim licima. Dakle, vlasnik poljoprivrednog zemljišta je dužan da pisanu ponudu za kupovinu poljoprivrednog zemljišta preporučenom poštom pošalje:
- Suvlasniku poljoprivrednog zemljišta ;
U slučaju da se poljoprivredno zemljište nalazi u režimu susvojine predmet ponude za kupoprodaju jeste udeo na poljoprivrednom zemljištu.
2. Vlasniku susednog poljoprivrednog zemljišta;
U slučaju kad ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište graniči sa poljoprivrednim zemljištem prodavca, prvenstvo u ostvarivanju prava preče kupovine ima vlasnik susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca. Ako ima više vlasnika susednog zemljišta čije se poljoprivredno zemljište pretežnim delom graniči sa zemljištem prodavca, a granične linije su jednake, prednost između njih ima vlasnik susednog zemljišta čija je površina najveća.
Ukoliko se imalac prava preče kupovine u roku od 15 dana ne izjasni na ponudu ili se izjasni da ne želi da iskoristi svoje pravo, vlasnik poljoprivrednog zemljišta može dalje prodati svoje zemljište trećem licu, ali ne pod povoljnijim uslovima. Ukoliko za godinu dana od dana neprihvatanja ponude ne uspe da proda zemljište, postupak za ostvarivanje zakonskog prava preče kupovine se sprovodi ispočetka.
Kupac poljoprivrednog zemljišta može biti i strani državljanin, a da bi pravnovaljano stekao pravo svojine na poljoprivrednom zemljištu, potrebno je da:
- se radi se o licu koji je državljanin neke od država članica Evropske unije;
- ima stalno nastanjenje najmanje 10 godina u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se i nalazi poljoprivredno zemljište;
- obrađuje najmanje 3 godine poljoprivredno zemljište koje je predmet prodaje uz naknadu ili bez naknade;
- ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva najmanje 3 godine; i
- poseduje opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje.
Dakle, srpski državljani mogu da kupuju poljoprivredno zemljište bez ispunjenja bilo kakvih uslova, dok državljani država članica EU moraju prethodno ispuniti gore navedene uslove.
