Sadržina roditeljskog prava, između ostalog, podrazumeva obavezu roditelja da izdržava svoje dete i te obaveze se roditelj ne može osloboditi, čak ni onda kada je u potpunosti lišen roditeljskog prava.
Maloletno dete ima pravo da bude izdržavano od strane svojih roditelja. Tek ukoliko roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje, maloletno dete ima pravo da bude izdržavano od strane ostalih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji.
Punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života, osim ako bi to predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje odnosno ostale krvne srodnike u ushodnoj liniji. Pravo na izdržavanje ima i punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, sve dok takvo stanje traje.
Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima zakonsku obavezu da drugom roditelju za dete plaća alimentaciju, odnosno određeni novčani iznos kojim će dati svoj doprinos zadovoljenju potreba deteta za hranom, odećom, obućom i ostalim uobičajenim i svakodnevnim potrebama. Visina alimentacije može biti određena u jednom fiksnom, nepromenjenom iznosu ili se može odrediti u procentualnom iznosu (između 15 % i 50 % od redovnih mesečnih novčanih primanja roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo). Svakako, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj – dužnik izdržavanja. Ukoliko oba roditelja vrše zajednički roditeljsko pravo, obavezu plaćanja alimentacije će imati roditelj s kojim dete ne živi.
U slučaju razvoda braka na osnovu sporazuma, sastavni deo tog sporazuma mora biti i sporazum roditelja o visini izdržavanja i modalitetu plaćanja koji se zaključuje u formi javnobeležničkog zapisa. Ukoliko sporazum izostane, pitanje alimentacije se može, a najčešće se i raspravlja pred sudom. Takvi postupci se pokreću podnošenjem tužbe ( za konstituisanje izdržavanja, promenu visine izdržavanja, ukidanje izdržavanja ) stvarno i mesno nadležnom sudu, a radi se o naročito hitnim postupcima. Naravno, sva pitanja u vezi sa izdržavanjem deteta se mogu rešiti kao sporedno pitanje i u ostalim porodičnim sporovima ( brakorazvodne parnice, maternitetski i paternitetski sporovi i sl. ).
Ukoliko je obaveza izdržavanja ustanovljena pravnosnažnom i izvršnom sudskom odlukom, a dužnik izdržavanja ne ispunjava uredno svoju obavezu, na osnovu sudske odluke se može pokrenuti postupak prinudne naplate dospelih, a neplaćenih iznosa izdržavanja.
Takođe, nedavanje izdržavanja predstavlja krivično delo.