Transparentnost poslovanja privrednog društva – dostavljanje finansijskih izveštaja i prijava stvarnih vlasnika
Svaki privredni subjekt je dužan da posluje na transparentan način i da učini javno dostupnim podatke koji se odnose na njegovo imovinsko stanje i finansije. U vezi sa tim je i propisana obaveza redovnog dostavljanja finansijskih izveštaja.
Pod redovnim godišnjim finansijskim izveštajem se podrazumeva izveštaj koji treba da pruži istinit i objektivan pregled finansijskog položaja i uspešnosti poslovanja privrednog subjekta i isti se sastavlja za poslovnu godinu koja je najčešće jednaka, a izuzetno različita, od kalendarske godine. Pored redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja, postoji i konsolidovani godišnji finansijski izveštaj koji se obavezno sačinjava i dostavlja u slučaju postojanja matičnog i zavisnih privrednih društava, a obavezu njegovog sačinjavanja ima matično pravno lice. Matično pravno lice u konsolidovani godišnji finansijski izveštaj uključuje finansijske izveštaje svojih zavisnih pravnih lica.
Ukoliko se radi o privrednim subjektima koji posluju samostalno i nezavisno, isti su dužni da sastavljaju redovne godišnje finansijske izveštaje za poslovnu godinu koja je jednaka kalendarskoj, u skladu sa računovostvenim propisima i da iste dostavljaju Agenciji za privredne registre. Rok za podnošenje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja je 31. mart tekuće godine za prethodnu godinu. Ukoliko privredni subjekt u prethodnoj godini nije imao poslovnih događaja i ako u poslovnim knjigama nema podatke o imovini i obavezama, umesto redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja dostavlja Agenciji za privredne registre Izjavu o neaktivnosti u istom roku, odnosno najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.
Pored redovnih finansijskih izveštaja postoje i vanredni finansijski izveštaj koji se sastavljaju u slučajevima statusnih promena (u slučaju statusne promene pripajanja vanredni finansijski izveštaj sastavlja pravno lice koje prestaje sa poslovanjem, dok u slučaju statusne promene izdvajanja vanredni finansijski izveštaj sastavlja pravno lice koje u postupku promene izdvaja deo svoje imovine i obaveza, osim ako posebnim zakonom nije drukčije propisano), otvaranja, odnosno zaključenja stečajnog postupka ili pokretanja, odnosno zaključenja postupka likvidacije nad pravnim licem, kao i u slučaju brisanja ogranka privrednog društva.
Odgovornost za uredno vođenje poslovnih knjiga i tačnost dostavljenih finansijskih izveštaja snosi direktor privrednog društva. Finansijske izveštaje potpisuje zakonski zastupnik pravnog lica, odnosno preduzetnik i dostavlja ih Agenciji za privredne registre u propisanom roku.
U slučaju da privredni subjekt ne postupi u skladu sa zakonskom obavezom i ne dostavi obavezne redovne godišnje finansijske izveštaje, vanredne finansijske izveštaje ili druge izveštaje sa propisanom dokumentacijom u propisanom roku, čini privredni prestup za koji su propisane velike novčane kazne. Novčanom kaznom će se kazniti privredni subjekt, kao i odgovorno lice u privrednom subjektu. Zbog toga je neophodno da finansijski aspekt poslovanja privrednog subjekta bude javno dostupan i transparentan, jer se na navedeni način minimizuje mogućnost pokretanja postupka zbog učinjenog privrednog prestupa.
Stvarni vlasnici
Pitanje evidentiranja stvarnih vlasnika je pitanje koje će najviše zanimati novoosnovana pravna lica. Naime, svako pravno lice koje se registruje u registru privrednih subjekata koji vodi Agencija za privredne registre je dužno da u roku od 15 dana od dana osnivanja na posebnoj korisničkoj elektronskoj platformi pri agenciji za privredne registre podnese zahtev za evidentiranje stvarnih vlasnika i da u navedenom zahtevu navede precizne, tačne i potpune podatke o licima koja imaju status stvarnih vlasnika u toj kompaniji.
Neevidentiranje stvarnih vlasnika povlači za sobom prekršajnu odgovornost pravnog lica, kao i odgovornog lica u pravnom licu i ozbiljne prekršajne kazne koje mogu dostići iznos od 2 miliona dinara.
Pored toga, postoji mogućnost da se u slučaju neispunjenja ove zakonske obaveze predviđena je i krivična odgovarnost. Naime, ko u nameri da prikrije stvarnog vlasnika privrednog subjekta, u Centralnu evidenciju ne upiše podatke o stvarnom vlasniku, upiše neistinit podatak o stvarnom vlasniku i predstavi ga kao istinit, promeni ili izbriše istinit podatak o stvarnom vlasniku, kazniće se kaznom zatvora od tri meseca do pet godina.
