Kompenzacija predstavlja jedan od načinja prestanka obligacija regulisan odredbama Zakona o obligacionim odnosima.
Dužnik može prebiti potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što poverilac potražuje od njega, ako oba potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoće i ako su oba dospela.
Dakle, da bi izjava o kompenzaciji mogla proizvesti željeno pravno dejstvo, neophodno je da budu ispunjena oba kumulativna uslova koja predviđa zakon i to :
1 ) Da oba potraživanja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda;
2 ) Da su oba potraživanja dospela u trenutku kada se kompenzacija vrši.
Ukoliko jedan od gore navedenih uslova nije ispunjen u trenutku davanja kompenzacione izjave, izjava o prebijanju neće proizvesti željeno pravno dejstvo.
Prebijanje ne nastaje čim se steknu uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vrši prebijanje. Posle izjave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog časa kad su se stekli uslovi za to.
Dužnik ne može izvršiti prebijanje onoga što duguje poveriocu sa onim što poverilac duguje njegovom jemcu, ali jemac može izvršiti prebijanje dužnikove obaveze prema poveriocu sa dužnikovim potraživanjem od poverioca.
Ko je dao svoju stvar u zalogu za tuđu obavezu, može zahtevati od poverioca da mu vrati založenu stvar kad se ispune uslovi za prestanak te obaveze prebijanjem, kao i kad poverilac propusti svojom krivicom da izvrši prebijanje.
Dug se može prebiti sa zastarelim potraživanjem samo ako ono još nije bilo zastarelo u času kad su se stekli uslovi za prebijanje. Ako su uslovi za prebijanje nastali pošto je jedno od potraživanja zastarelo, prebijanje ne nastaje ako je dužnik zastarelog potraživanja istakao prigovor zastarelosti.
Dužnik ustupljenog potraživanja može prebiti prijemniku ona svoja potraživanja koja je do obaveštenja o ustupanju mogao prebiti ustupiocu. On mu može prebiti i ona svoja potraživanja od ustupioca koja je stekao pre obaveštenja o ustupanju, a čiji rok za ispunjenje nije bio dospeo u času kada je obavešten o ustupanju, ali samo ako taj rok pada pre roka za ispunjenje ustupljenog potraživanja ili u isto vreme.
Dužnik koji je bez rezerve izjavio prijemniku da pristaje na ustupanje ne može mu više prebiti nikakvo svoje potraživanje od ustupioca. Ako je ustupljeno potraživanje upisano u javne knjige, dužnik može izvršiti prebijanje prijemniku samo ako je njegovo potraživanje upisano kod ustupljenog potraživanja ili ako je prijemnik izvešten prilikom ustupanja o postojanju tog potraživanja.
Zakon o obligacionim odnosima predviđa i određene slučaje kada je isključeno prebijanje ( kompenzacija ), te zakon eksplicitno navodi da ne može prestati prebijanjem:
1) potraživanje koje se ne može zapleniti;
2) potraživanje stvari ili vrednosti stvari koje su dužniku bile date na čuvanje, ili na posudu, ili koje je dužnik uzeo bespravno, ili ih bespravno zadržao;
3) potraživanje nastalo namernim prouzrokovanjem štete;
4) potraživanje naknade štete pričinjene oštećenjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti;
5) potraživanje koje potiče iz zakonske obaveze izdržavanja.
Primeri davanja kompenzacione izjave su brojni. Kompenazcija može biti data kao jednostrana izjava kojom dužnik obaveštava svojeg poverioca o nameri da se izvrši prebijanje dospelih i uzjamanih potraživanja. Kompenzacija može biti zaključena i u formi ugovora o kompenzaciji. Ugovor o kompenzaciji mogu zaključiti dve ili više ugovornih strana ( npr. trojna kompenzacija ) a u kojem ugovoru će ugovorne strane saglasno i sporazumno utvrditi da se vrši prebijanje međusobnih i dospelih potraživanja ugovornih strana.
Kompenzacija može biti data i u toku trajanja parničnog postupa, u kojem slučaju jedna od parničnih stranaka može istaći tzv. kompenzacioni prigovor, a o kojem prigovoru će sud doneti posebnu odluku prilikom odlučivanja o glavnoj stvari.
