Korporativno upravljanje predstavlja skup pravila, principa i odnosa kojima se uređuje način na koji se kompanijama rukovodi i kontroliše njihov rad. Njegova suština ogleda se u ravnoteži interesa različitih učesnika – vlasnika, menadžmenta, zaposlenih, poverilaca i države. U savremenim privredama ono ima ključnu ulogu u jačanju poverenja investitora, povećanju transparentnosti poslovanja i unapređenju efikasnosti tržišta kapitala.
U Srbiji, koncept korporativnog upravljanja je u protekle dve decenije prošao značajnu evoluciju, prelazeći put od formalne zakonske obaveze ka sistemu vrednosti i praksi koje doprinose dugoročnoj održivosti i konkurentnosti kompanija.
Pravni okvir korporativnog upravljanja u Srbiji
Pravni sistem Republike Srbije obezbeđuje više propisa koji zajedno čine osnovu korporativnog upravljanja. Centralno mesto zauzima Zakon o privrednim društvima, koji definiše organe upravljanja, prava i obaveze članova društva, način odlučivanja i zaštitu manjinskih akcionara. Uz njega, važnu ulogu imaju i Zakon o tržištu kapitala, Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji, jer uređuju transparentnost, izveštavanje i nadzor nad poslovanjem. Iz tog razloga advokati za korporativno pravo neizostavni su deo svih kompleksnijih poslovnih operacija.
Srbija se u velikoj meri uskladila sa međunarodnim standardima, naročito sa OECD Principima korporativnog upravljanja i preporukama Evropske unije. Dodatno, Kodeks korporativnog upravljanja Privredne komore Srbije sadrži smernice dobre prakse, zasnovane na načelu „primeni ili objasni“ – što znači da kompanije treba da primenjuju preporučene standarde ili da javno objasne razloge za odstupanje.
Ovakav pristup omogućava fleksibilnost, ali i podstiče odgovornost, jer javnost i investitori mogu proceniti kvalitet upravljanja svake kompanije pojedinačno.
Od 2023. godine, značajan korak napravljen je i donošenjem Zakona o upravljanju društvima u vlasništvu države, koji ima za cilj da javna preduzeća približi korporativnim principima privatnog sektora – profesionalizacijom upravljačkih tela, jasno definisanim odgovornostima i strožim mehanizmima nadzora. Time se stvara okvir u kome transparentnost, kontrola troškova i odgovornost menadžmenta postaju obaveza, a ne samo preporuka.
Institucionalni i regulatorni mehanizmi
U sistemu korporativnog upravljanja u Srbiji važnu ulogu imaju i Komisija za hartije od vrednosti, Narodna banka Srbije (posebno u bankarskom sektoru), kao i nezavisni revizori i odbori za reviziju unutar kompanija.
Bankarski sektor se izdvaja po visokom nivou regulacije – Narodna banka Srbije je propisala stroge standarde za sastav i rad upravnih odbora, upravljanje rizicima i sprečavanje sukoba interesa. Ovakva praksa može poslužiti kao model i za druge privredne grane.
Pored formalnih propisa, korporativno upravljanje u praksi počiva i na razvijenosti unutrašnjih mehanizama kontrole: odborima za nadzor, sistemima interne revizije, etičkim kodeksima i pravilima za sprečavanje zloupotreba. U kompanijama koje su izlistane na berzi, obaveza objavljivanja finansijskih i nefinansijskih izveštaja dodatno doprinosi transparentnosti i odgovornosti prema javnosti.
Dobre prakse i izazovi u primeni
U protekloj deceniji uočljiv je pomak u razumevanju važnosti dobrog upravljanja. Brojne kompanije, naročito one sa stranim kapitalom ili prisustvom na berzi, primenjuju međunarodne standarde upravljanja i razvijaju politike etike, transparentnosti i društvene odgovornosti.
Pozitivni primeri uključuju redovno objavljivanje izveštaja o održivosti, nezavisnost članova upravnih odbora i aktivno učešće akcionara u donošenju odluka.
Ipak, izazovi ostaju. Praksa pokazuje da i dalje postoji jaz između formalne usklađenosti i stvarne primene. Neki organi upravljanja funkcionišu više kao formalnost nego kao aktivni nosioci nadzora i strategije. U privatnim društvima sa ograničenim brojem vlasnika često se zapaža koncentracija odlučivanja u rukama jedne osobe, što može umanjiti efikasnost kontrolnih mehanizama.
Takođe, zaštita manjinskih akcionara, sprečavanje sukoba interesa i odgovornost menadžmenta ostaju oblasti u kojima su potrebna dalja unapređenja, naročito kroz jačanje nadzornih tela i pravosudne efikasnosti.
Specifičnosti državnih i javnih preduzeća
Državna i javna preduzeća predstavljaju poseban izazov jer kombinuju ekonomske i društvene ciljeve. Novi zakonski okvir uvodi profesionalizaciju upravljanja i obavezu izveštavanja prema standardima OECD-a. U praksi, to znači transparentniji izbor članova upravnih odbora, jasno definisane kriterijume učinka i veći nadzor nad trošenjem javnih sredstava.
Iako se reforme sprovode postepeno, već se primećuje veća odgovornost i smanjenje političkog uticaja u pojedinim segmentima.
Uloga tržišta kapitala i investitora
Razvijenost tržišta kapitala ima direktan uticaj na kvalitet korporativnog upravljanja. Kako pokazuje istraživanje EBRD-a i domaćih autora, kompanije koje se finansiraju putem tržišta kapitala pokazuju viši nivo transparentnosti i bolju usklađenost sa međunarodnim principima.
Uloga institucionalnih investitora, poput penzionih fondova i investicionih kompanija, postaje sve značajnija jer oni zahtevaju detaljne informacije, odgovorno poslovanje i profesionalne odbore.
Zaključak
Korporativno upravljanje u Srbiji danas se nalazi na putu između normativnog uređenja i potpune praktične zrelosti. Postoje svi ključni elementi modernog sistema – zakonodavni okvir, kodeksi dobre prakse i institucije koje nadziru sprovođenje pravila. Međutim, najveći izazov ostaje dosledna primena tih principa u svakodnevnom poslovanju, naročito u malim i srednjim preduzećima i u javnom sektoru.
Dalji napredak zavisi od kombinacije regulatornih mera i promene poslovne kulture – jačanja svesti da dobro upravljanje nije samo zakonska obaveza, već investicija u dugoročnu stabilnost, poverenje i održivi rast privrede Srbije.