Kada firma upadne u finansijske teškoće i više ne može da izmiruje obaveze prema poveriocima, zaposlenima ili državi, na scenu stupa stečajni postupak. To je zakonom uređen mehanizam koji ima dvostruku ulogu, da se zaštite interesi poverilaca kroz pravičnu naplatu, ali i da se dužniku pruži šansa da kroz reorganizaciju očuva održive delove poslovanja.
Pokretanje stečaja firme nije samo pitanje ekonomske nužnosti, već i pravne procedure u kojoj svaki korak ima jasna pravila i rokove. Zbog toga je važno razumeti kada nastupa nesposobnost plaćanja, ko može da podnese predlog za stečaj, kao i koje posledice ovakav postupak donosi za sve učesnike.
U nastavku teksta obrađujemo ključna pitanja: kada firma ide u stečaj, ko pokreće postupak, posle koliko dana blokade može uslediti stečaj, kako se vrši naplata potraživanja od firme u stečaju, koja su prava zaposlenih i kakva je uloga advokata u zaštiti interesa.
Šta je stečajni postupak?
Stečajni postupak je sudski postupak koji se pokreće kada firma postane trajno nesposobna da izmiruje svoje obaveze ili kada je prezadužena. Njegova osnovna svrha je da se imovina dužnika pravično raspodeli poveriocima, ali i da se kroz zakonom predviđene mehanizme omogući eventualna reorganizacija poslovanja.
Za razliku od redovnih parničnih ili izvršnih postupaka, stečaj ima kolektivni karakter – obuhvata sve poverioce i sva potraživanja u jednom postupku. Time se obezbeđuje jednak tretman učesnika i sprečava da pojedini poverioci budu povlašćeni na štetu drugih.
Stečaj ne mora uvek značiti kraj poslovanja. Ako sud proceni da je firma sposobna za oporavak, moguće je sprovesti plan reorganizacije, čime se poslovanje stabilizuje i nastavlja, dok se istovremeno obezbeđuje postupna naplata poverilaca. U suprotnom, ako reorganizacija nije održiva, sprovediće se likvidacioni stečaj, odnosno unovčenje imovine i brisanje firme iz registra.
Vrste stečaja
U praksi postoje dva osnovna oblika stečajnog postupka, a razlika između njih ogleda se u cilju koji se postiže vođenjem postupka:
Stečaj kroz bankrotstvo
Ovaj oblik stečaja vodi ka gašenju firme. Imovina dužnika se unovčava i koristi za namirenje poverilaca prema unapred određenom redosledu. Po završetku postupka, društvo prestaje da postoji i briše se iz registra privrednih subjekata. Bankrotstvo je najčešći ishod kada je firma trajno nesposobna da posluje i nema realne mogućnosti za oporavak.
Stečaj kroz reorganizaciju
Za razliku od bankrotstva, reorganizacija ima za cilj očuvanje poslovanja i radnih mesta. Sud može usvojiti plan reorganizacije kojim se predviđaju mere za finansijski i operativni oporavak, poput otpisa dela dugova, reprograma obaveza, dokapitalizacije ili prodaje pojedinih delova imovine. Reorganizacija se sprovodi kada postoji realna šansa da preduzeće nastavi poslovanje i u budućnosti izmiruje obaveze.
Na ovaj način, stečajni postupak pruža dvostruku funkciju – može značiti gašenje i raspodelu imovine, ali i opstanak firme kroz pravno uređenu sanaciju.
Kada firma ide u stečaj?
Firma ulazi u stečajni postupak kada ispuni uslove koje zakon prepoznaje kao trajnu nesposobnost poslovanja. Najčešće se radi o sledećim situacijama:
Nesposobnost plaćanja
Ako dužnik duže vreme ne može da izmiruje dospele obaveze prema poveriocima, zaposlenima ili državi, smatra se da postoji insolventnost. To je glavni razlog za pokretanje stečaja firme.
Prezaduženost
Stečaj može biti pokrenut i kada je vrednost obaveza firme veća od vrednosti njene imovine, bez obzira na trenutnu likvidnost. Prezaduženost znači da društvo nema realnu osnovu da nastavi poslovanje.
Nepoštovanje plana reorganizacije
Ako je ranije usvojen plan reorganizacije, a firma ga ne sprovodi u skladu sa sudskim odlukama, to je dodatni osnov za otvaranje stečaja i prelazak u bankrotstvo.
U praksi, pitanje kada firma ide u stečaj najčešće se povezuje sa dužim periodom blokade računa i nemogućnošću da se poslovanje normalizuje, što ujedno aktivira i zakonom propisane rokove o kojima govorimo u nastavku.
Ko pokreće stečajni postupak?
Stečajni postupak se ne pokreće automatski, potreban je predlog koji se podnosi nadležnom privrednom sudu. Pravo da podnesu predlog imaju sledeća lica:
Dužnik
Sama firma može podneti predlog za sopstveni stečaj. Ovo se često dešava kada menadžment proceni da nema načina da obezbedi likvidnost i da je jedini izlaz da se kroz zakonski postupak reši prezaduženost.
Poverioci
Svaki poverilac, bilo da se radi o banci, dobavljaču ili drugom poslovnom partneru, može podneti predlog za stečaj ako dužnik ne izmiruje dospele obaveze. Na taj način poverioci štite svoja prava i nastoje da obezbede namirenje iz imovine firme.
Likvidacioni upravnik
Ako je firma već u postupku likvidacije, ali se tokom postupka pokaže da nema dovoljno imovine da namiri sve poverioce, likvidacioni upravnik ima obavezu da podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka.
Bez obzira na to ko inicira postupak, odluku o pokretanju donosi sud, koji proverava da li postoje zakonski uslovi za otvaranje stečaja.
Posle koliko dana blokade firma ide u stečaj?
Jedno od najčešćih pitanja u praksi jeste koliko dugo firma može da bude u blokadi pre nego što se pokrene stečajni postupak. Zakon jasno određuje rokove:
- Ako je račun firme u neprekidnoj blokadi duže od 30 dana, poverilac može podneti predlog za stečaj.
- Ako blokada traje duže od 45 dana, Agencija za privredne registre (APR) je dužna da sama obavesti nadležni sud o ispunjenju uslova za otvaranje postupka.
Ovi rokovi uvedeni su da bi se izbeglo prolongiranje nesigurnosti, i za poverioce i za zaposlene. Blokada računa dužnika duže od mesec dana pokazuje da firma ne može da izmiruje obaveze i da postoji realna opasnost za sve koji sa njom posluju.
Zbog toga je važno pratiti trajanje blokade i blagovremeno reagovati, bilo kroz predlog za stečaj firme doo, bilo kroz pokretanje drugih pravnih mehanizama naplate.
Kako izgleda stečajni postupak?
Sam stečajni postupak odvija se pred nadležnim privrednim sudom i prolazi kroz nekoliko faza, uz strogo propisane uloge suda, stečajnog upravnika i učesnika postupka.
Prethodni postupak
Nakon što sud primi predlog za stečaj, ispituje se da li postoje zakonski uslovi za njegovo otvaranje. U ovoj fazi sud može:
- imenovati privremenog stečajnog upravnika,
- naložiti obezbeđenje imovine dužnika,
- zakazati ročište na kojem se razmatra osnovanost predloga.
Ako se utvrdi da su ispunjeni uslovi (nesposobnost plaćanja ili prezaduženost), sud donosi rešenje o otvaranju postupka.
Glavni postupak
Otvaranjem stečaja prestaju ovlašćenja rukovodstva firme, a poslovanje preuzima stečajni upravnik. On sastavlja izveštaj o imovini i obavezama, poziva poverioce da prijave svoja potraživanja i sprovodi unovčavanje imovine.
Sud kontroliše rad stečajnog upravnika i odlučuje o spornim pitanjima, dok poverioci učestvuju kroz skupštinu poverilaca i odbor poverilaca.
Završetak postupka
Nakon što se imovina unovči i raspodeli poveriocima ili se sprovede plan reorganizacije, sud donosi rešenje o zaključenju stečajnog postupka. Ako je reč o bankrotstvu, firma se briše iz registra.
Na ovaj način, postupak kombinuje ulogu pravne zaštite poverilaca i kontrolisanog gašenja ili spasavanja firme.
Naplata potraživanja od firme u stečaju
Kada se pokrene stečajni postupak, poverioci ne mogu više pojedinačno da sprovode izvršenja, već svoja prava ostvaruju isključivo kroz prijavu potraživanja u stečajnom postupku. Ovo obezbeđuje pravičnost i jednak tretman svih učesnika.
Redosled isplate poverilaca
Zakon predviđa precizan red prvenstva:
- Troškovi stečajnog postupka – nagrada i troškovi stečajnog upravnika, sudski troškovi i druga neophodna davanja.
- Potraživanja zaposlenih – neisplaćene zarade, doprinosi i druga prava iz radnog odnosa.
- Obaveze prema državi – porezi, doprinosi i druga javna davanja.
- Obezbeđeni poverioci – oni koji imaju hipoteku, zalogu ili drugo obezbeđenje.
- Neobezbeđeni poverioci – ostali poverioci koji potražuju dugovanja bez obezbeđenja.
Prijava potraživanja
Poverioci su dužni da u zakonskom roku prijave svoja potraživanja sudu i stečajnom upravniku. U suprotnom, rizikuju da izgube pravo na namirenje. Nakon što se potraživanja utvrde, pristupa se unovčavanju imovine i raspodeli prema prioritetima.
Za poverioce je ključno da blagovremeno i precizno podnesu prijavu, uz dokumentaciju koja dokazuje osnov i visinu potraživanja. Zbog složenosti postupka, u praksi se gotovo uvek preporučuje angažovanje stručnog advokata kako bi se obezbedila pravna sigurnost i maksimalno ostvarila prava poverioca.
Prava zaposlenih u stečaju
Pokretanjem stečajnog postupka posebno je važno pitanje zaštite zaposlenih, jer su oni najčešće među najugroženijima kada firma prestane da posluje. Zakon prepoznaje njihov prioritetni položaj i obezbeđuje određene mehanizme zaštite.
Prioritet u naplati
Zarade, naknade i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje spadaju u prva potraživanja koja se namiruju iz stečajne mase. Time se obezbeđuje da zaposleni dobiju makar deo svojih zaostalih plata pre drugih poverilaca.
Fond za isplatu potraživanja zaposlenih
U slučajevima kada u stečajnoj masi nema dovoljno sredstava, aktivira se Fond za isplatu potraživanja zaposlenih u slučaju stečaja. Preko njega se radnicima isplaćuju minimalne zarade i doprinosi u određenom obimu, čime se ublažavaju posledice gubitka posla.
Raskid ugovora o radu
Otvaranjem stečaja prestaju radni odnosi, osim kada je u pitanju reorganizacija – tada zaposleni mogu nastaviti rad kod poslodavca koji nastavlja poslovanje. I u tom slučaju, sva prava iz ranijeg perioda do otvaranja stečaja ostaju obuhvaćena postupkom i podležu naplati kao prioritetna potraživanja.
Za zaposlene, najvažnije je da prate rokove za prijavu svojih potraživanja i da pribave adekvatnu dokumentaciju (ugovore o radu, obračune zarada, rešenja o prestanku radnog odnosa).
Kako staviti firmu u stečaj?
Pokretanje stečaja firme je zakonski uređen proces koji se sprovodi pred nadležnim privrednim sudom. Da bi se firma stavila u stečaj, potrebno je ispuniti određene uslove i pripremiti odgovarajuću dokumentaciju.
Pravni osnov
Stečaj se može pokrenuti ako je firma trajno nesposobna da izmiruje obaveze ili je prezadužena. Ove okolnosti predstavljaju zakonske razloge za otvaranje postupka i moraju se dokazati u predlogu.
Predlog sudu
Predlog za otvaranje stečaja podnosi se sudu u pisanoj formi. Uz predlog se prilaže finansijska dokumentacija – bilansi, izveštaji o poslovanju i dokazi o dugovanjima. Predlog mogu podneti sama firma (kao dužnik), poverioci ili likvidacioni upravnik.
Dokumentacija i postupak
Uz predlog se prilažu podaci o imovini, zaposlenima i obavezama. Sud po prijemu predloga određuje prethodni postupak i proverava da li su ispunjeni uslovi za otvaranje stečaja. Ako jesu, donosi rešenje o otvaranju postupka i imenuje stečajnog upravnika.
Zbog složenosti procedure i ozbiljnih posledica koje proizilaze iz otvaranja stečaja, u praksi je gotovo uvek neophodno angažovati advokata koji će pripremiti predlog i zastupati interese firme ili poverilaca.
Koje su posledice stečaja?
Otvaranje stečajnog postupka proizvodi niz pravnih i ekonomskih posledica koje se odražavaju na dužnika, poverioce i treća lica.
Posledice za dužnika
- Prestanak prava organa upravljanja da zastupaju i vode poslove firme – sve te nadležnosti prelaze na stečajnog upravnika.
- Ograničavanje raspolaganja imovinom – imovina ulazi u stečajnu masu i može se koristiti isključivo za namirenje poverilaca.
- U slučaju bankrotstva, nakon okončanja postupka firma se briše iz registra i prestaje da postoji.
Posledice za poverioce
- Sva pojedinačna izvršenja i parnice protiv firme se obustavljaju, a potraživanja se ostvaruju samo u okviru stečajnog postupka.
- Poverioci moraju da prijave svoja potraživanja u zakonskom roku kako bi ušli u raspodelu.
- Redosled namirenja određuje koliko i u kojem obimu će njihova potraživanja biti isplaćena.
Posledice za pravne poslove firme
- Ništavi postaju pravni poslovi kojima je dužnik neposredno pre otvaranja stečaja pokušao da povredi interese poverilaca (npr. otuđenje imovine bez naknade ili pod nerazumnim uslovima).
- Svi ugovori i obaveze se preispituju u okviru postupka, a eventualno štetne radnje mogu biti poništene na zahtev stečajnog upravnika ili poverilaca.
Na ovaj način, stečaj firme ne utiče samo na prestanak poslovanja, već uređuje sve odnose kako bi se obezbedila pravičnost i pravna sigurnost za sve učesnike.
Uloga advokata
U složenom i formalno strogo propisanom postupku kakav je stečajni postupak, uloga advokata je od ključnog značaja. Pravna podrška je potrebna i dužnicima i poveriocima, jer svaki propust u fazi prijave ili tokom postupka može imati ozbiljne posledice.
Za dužnika
Advokat pruža savet kada je najbolje pokrenuti stečaj, priprema kompletnu dokumentaciju i zastupa firmu pred sudom. Time se smanjuje rizik od lične odgovornosti rukovodilaca i obezbeđuje da postupak protiče u skladu sa zakonom.
Za poverioce
Poverioci bez stručne pomoći često ostaju uskraćeni za deo svojih prava. Advokat prati rokove, podnosi uredne prijave potraživanja, učestvuje u skupštini poverilaca i osporava nepravilnosti u radu stečajnog upravnika. Na taj način poverioci dobijaju veću pravnu sigurnost i mogućnost da ostvare što povoljnije namirenje.
Kontrola postupka
Advokati imaju i ulogu “čuvara zakonitosti” – prate sve faze postupka, ukazuju na nepravilnosti i ulažu pravna sredstva kada je potrebno. Njihovo prisustvo doprinosi transparentnosti i ravnoteži između interesa svih učesnika.
Zbog ovih razloga, angažovanje stručnog advokata za stečajno pravo predstavlja ključan korak za svaku firmu ili poverioca suočenog sa ovim postupkom.
Zaključak
Stečajni postupak je jedan od najznačajnijih pravnih mehanizama kada firma više ne može da posluje na održiv način. On obezbeđuje pravičnost među poveriocima, uređuje položaj zaposlenih i definiše sudbinu samog privrednog društva.
Za dužnika, stečaj može značiti kraj poslovanja kroz bankrotstvo, ali i novu šansu kroz reorganizaciju. Za poverioce, to je jedini zakonski put da ostvare svoja prava i naplate potraživanja, dok za zaposlene predstavlja mogućnost da budu prioritetno namireni i zaštićeni kroz poseban fond.
Ipak, zbog složenosti procedure, različitih rokova i pravnih posledica, odluka o pokretanju ili učestvovanju u stečaju firme ne bi trebalo da se donosi bez stručne podrške. Angažovanje advokata sa iskustvom u ovoj oblasti pruža sigurnost, štiti interese i vodi ka najpovoljnijem ishodu za klijenta.
FAQ – Najčešća pitanja o stečajnom postupku
Šta je stečajni postupak i kada se pokreće?
Stečajni postupak je sudski postupak koji se pokreće kada firma postane trajno nesposobna da izmiruje svoje obaveze ili kada je prezadužena. Pokreće se predlogom koji se podnosi nadležnom privrednom sudu, a cilj mu je pravična raspodela imovine poveriocima i, kada je moguće, reorganizacija poslovanja.
Ko može da podnese predlog za pokretanje stečaja?
Predlog za stečaj može podneti sam dužnik (firma), svaki poverilac, kao i likvidacioni upravnik ako se tokom likvidacije pokaže da nema dovoljno sredstava za namirenje poverilaca.
Posle koliko dana blokade firma ide u stečaj?
Ako je račun firme u blokadi duže od 30 dana, poverilac može podneti predlog za stečaj. Kada blokada traje 45 dana, Agencija za privredne registre dužna je da o tome obavesti sud, koji dalje odlučuje o otvaranju postupka.
Kako poverioci mogu da naplate potraživanja od firme u stečaju?
Poverioci moraju prijaviti svoja potraživanja u zakonskom roku stečajnom sudu i upravniku. Potraživanja se namiruju iz stečajne mase, i to prema zakonskom redosledu – prvo se namiruju troškovi postupka, zatim zarade zaposlenih, javna davanja, a potom obezbeđeni i neobezbeđeni poverioci.
Koja prava imaju zaposleni kada firma ide u stečaj?
Zaposleni imaju prioritet u naplati svojih potraživanja, uključujući zarade i doprinose. Ako u stečajnoj masi nema dovoljno sredstava, isplata se obezbeđuje preko Fonda solidarnosti. Radni odnos prestaje otvaranjem stečaja, osim kada se sprovodi reorganizacija i firma nastavlja sa poslovanjem.
Da li je stečaj isto što i likvidacija?
Ne. Likvidacija je postupak koji se sprovodi kada firma prestaje sa radom po volji osnivača i kada ima dovoljno sredstava da izmiruje obaveze. Stečaj se pokreće kada firma ne može da isplaćuje dugove i služi za kolektivno namirenje poverilaca, uz mogućnost reorganizacije.
Da li advokat može pomoći da se ubrza postupak i zaštite interesi poverilaca?
Da. Angažovanje advokata je od ključnog značaja. Advokat obezbeđuje pravovremenu i pravilnu prijavu potraživanja, zastupa interese poverilaca ili dužnika pred sudom i kontroliše zakonitost postupka. Time se povećava sigurnost i efikasnost celog procesa.