Statusne promene predstavljaju jedan od ključnih mehanizama reorganizacije privrednih društava u Srbiji. One omogućavaju preduzetnicima, kompanijama i investitorima da prilagode poslovanje novim tržišnim uslovima, optimizuju troškove i unaprede konkurentnost. Bilo da je reč o širenju poslovanja, pripremi za ulazak na nova tržišta ili usklađivanju sa zakonskim zahtevima, statusne promene mogu biti strateški alat za dugoročni rast.
Najčešće se primenjuju u situacijama kada društva žele da objedine resurse kroz spajanje ili pripajanje, da razdvoje poslovne delatnosti putem podele ili izdvajanja, kao i kada postoji potreba za efikasnijim upravljanjem kapitalom i rizicima. Pravilno sprovedena statusna promena obezbeđuje kontinuitet poslovanja, zaštitu prava akcionara i članova društva, ali i pravnu sigurnost u odnosu na poverioce i treća lica.
Šta su statusne promene?
Statusne promene privrednog društva predstavljaju postupke reorganizacije kojima dolazi do prenosa imovine i obaveza sa jednog društva na drugo, ili do formiranja novog društva, dok se istovremeno regulišu prava i obaveze članova ili akcionara. Zakon o privrednim društvima u Srbiji precizno uređuje uslove i procedure za sprovođenje statusnih promena, ističući da one mogu imati značajne posledice po pravni i ekonomski položaj svih učesnika.
U praksi, statusna promena može značiti prestanak postojanja jednog društva bez sprovođenja likvidacije, prenos poslovnih delatnosti na drugo društvo ili osnivanje potpuno nove kompanije. Ove promene su od velikog značaja jer omogućavaju fleksibilnost u poslovanju, a istovremeno obezbeđuju kontinuitet pravnih odnosa i zaštitu poverilaca.
Za vlasnike i investitore, statusne promene su prilika da restrukturiraju poslovanje u skladu sa strateškim ciljevima, dok za tržište one predstavljaju mehanizam kojim se podstiče konkurentnost, konsolidacija i efikasnije korišćenje resursa.
Vrste statusnih promena
Prema Zakonu o privrednim društvima, statusne promene se sprovode u više oblika, u zavisnosti od ciljeva reorganizacije i potreba samog društva. Svaka od njih ima svoje specifičnosti i posledice po pravni i ekonomski položaj društava koja učestvuju u postupku.
Pripajanje
Pripajanje podrazumeva da se jedno ili više društava pripoji drugom društvu, prenosom celokupne imovine i obaveza na to društvo. Društvo koje se pripaja prestaje da postoji bez sprovođenja likvidacije, dok društvo sticalac nastavlja poslovanje u proširenom obimu. Ovaj oblik statusne promene često se koristi kada se želi objediniti poslovanje radi povećanja tržišnog učešća ili smanjenja troškova.
Spajanje
Spajanje je postupak u kojem dva ili više društava prestaju da postoje osnivanjem novog društva. Na novonastalo društvo prenose se sva prava, obaveze i imovina društava učesnika. Spajanje se obično sprovodi kada kompanije žele da udruže kapital i resurse u cilju stvaranja jačeg tržišnog subjekta ili da ostvare strateške sinergije.
Podela
Podela podrazumeva prenos imovine i obaveza jednog društva na druga društva, pri čemu društvo prenosilac prestaje da postoji. Može se izvršiti:
- podelom uz osnivanje – kada se osnivaju nova društva,
- podelom uz pripajanje – kada se imovina prenosi postojećim društvima,
- mešovitom podelom – kombinacijom osnivanja novih i prenosa na postojeća društva.
Podela je česta u praksi kada jedno društvo želi da razdvoji više delatnosti na različite organizacione subjekte.
Izdvajanje
Izdvajanje je oblik podele u kojem društvo prenosi deo svoje imovine i obaveza na jedno ili više novoosnovanih ili postojećih društava, ali za razliku od podele, društvo prenosilac nastavlja da postoji i posluje. Može se izvršiti:
- izdvajanje uz osnivanje,
- izdvajanje uz pripajanje,
- mešovito izdvajanje.
Ova forma najčešće se koristi kada se određena poslovna celina izdvaja radi lakšeg upravljanja ili pripreme za strateško partnerstvo.
Postupak sprovođenja statusne promene – plan, ugovor, registracija u APR-u
Sprovođenje statusne promene je detaljno regulisan postupak koji zahteva pripremu opsežne dokumentacije i poštovanje zakonom predviđenih rokova. Proces se može razlikovati u zavisnosti od vrste statusne promene, ali postoje zajednički koraci koji su obavezni za sve oblike.
- Plan statusne promene
Prvi korak je izrada plana statusne promene, u kojem se precizno navode razlozi za reorganizaciju, način prenošenja imovine i obaveza, kao i položaj članova ili akcionara u društvu nasledniku. Plan sadrži finansijske izveštaje, izveštaj o proceni vrednosti imovine i obaveza, kao i projekciju poslovanja nakon sprovedene promene. - Ugovor o statusnoj promeni
Na osnovu plana, društva učesnici zaključuju ugovor o statusnoj promeni, koji uređuje međusobna prava i obaveze. Ugovor mora biti sačinjen u pisanoj formi, a u slučaju akcionarskih društava podložan je dodatnim uslovima i procedurama zaštite akcionara. - Odluka skupštine
Statusna promena ne može se sprovesti bez odluke skupštine društva, donete većinom predviđenom zakonom ili osnivačkim aktom. Ova odluka potvrđuje spremnost društva da sprovede reorganizaciju i prihvati uslove ugovora. - Registracija u APR-u
Nakon donošenja odluke, podnosi se zahtev Agenciji za privredne registre (APR) za upis statusne promene. APR ispituje da li su ispunjeni svi zakonski uslovi i, ukoliko jesu, donosi rešenje o registraciji. Od dana registracije smatra se da je statusna promena stupila na snagu, a društva učesnici se dalje tretiraju u skladu sa novonastalim pravnim stanjem.
Ovaj postupak zahteva preciznost i pravnu stručnost, jer svaka greška u dokumentaciji ili proceduri može dovesti do odbacivanja zahteva od strane APR-a ili kasnijih sporova između učesnika.
Prava i zaštita akcionara i članova društva
Statusne promene imaju direktan uticaj na položaj članova društva i akcionara, pa je zakonodavac predvideo posebne mehanizme njihove zaštite. Ovi mehanizmi obezbeđuju da se prava članova i akcionara ne umanje usled reorganizacije, već da im se pruži fer tretman i mogućnost da zaštite svoje interese.
Pravo na doplatu
Ukoliko član društva ili akcionar nakon statusne promene primi udele ili akcije čija vrednost ne odgovara njegovom ranijem udelu u kapitalu, ima pravo da traži doplatu u novcu. Ovim se obezbeđuje pravičnost u raspodeli imovine i očuvanje proporcionalnog učešća.
Pravo nesaglasnog akcionara
Akcionar koji glasa protiv odluke o statusnoj promeni, a smatra da se time ugrožavaju njegova prava, može se pozvati na pravo nesaglasnog akcionara. To znači da ima mogućnost da zahteva otkup svojih akcija po pravičnoj vrednosti, čime se sprečava da bude primoran da učestvuje u društvu čija mu reorganizacija ne odgovara.
Pravo na informacije
Svi članovi i akcionari imaju pravo da budu pravovremeno obavešteni o planiranoj statusnoj promeni. To uključuje uvid u plan statusne promene, finansijske izveštaje i mišljenje ovlašćenih revizora, što omogućava donošenje informisane odluke.
Ova prava su od suštinskog značaja kako bi se obezbedila ravnoteža između interesa većine i zaštite manjinskih akcionara ili članova, a ujedno doprinose transparentnosti i poverenju u postupak reorganizacije.
Zaštita poverilaca i trećih lica
Statusne promene ne utiču samo na članove i akcionare, već i na poverioce i druga treća lica koja imaju pravne odnose sa društvom. Zato Zakon o privrednim društvima predviđa posebne mehanizme kako bi se očuvala pravna sigurnost svih zainteresovanih strana.
Pravo na obezbeđenje potraživanja
Poverioci koji smatraju da bi statusna promena mogla da ugrozi naplatu njihovih potraživanja imaju pravo da zahtevaju odgovarajuće obezbeđenje. To se obično ostvaruje putem garancija, hipoteka ili zaloga, a društvo je obavezno da obezbedi zaštitu ukoliko poverilac dokaže osnovanost svog zahteva.
Solidarna odgovornost učesnika
Društva učesnici u statusnoj promeni solidarno odgovaraju za obaveze koje su nastale pre njene registracije. Na taj način se sprečava da poverioci ostanu bez mogućnosti naplate, bez obzira na to kako je imovina raspodeljena.
Odgovornost direktora
Direktori i članovi upravljačkih organa dužni su da u postupku statusne promene postupaju savesno i u interesu društva. Ako svojim postupanjem prouzrokuju štetu poveriocima ili trećim licima, mogu snositi ličnu odgovornost.
Ovi mehanizmi služe da obezbede poverenje poslovnih partnera i stabilnost pravnog sistema, jer bez adekvatne zaštite poverilaca statusne promene ne bi mogle da ispune svoju osnovnu svrhu, a to je da doprinesu jačanju i održivosti privrednog sistema.
Poreski aspekti statusnih promena (novine iz 2025)
Poreski tretman statusnih promena jedno je od najosetljivijih pitanja u praksi, jer nepravilno sprovedena reorganizacija može dovesti do značajnih poreskih obaveza i finansijskih rizika. Zbog toga zakon predviđa posebna pravila kojima se uređuje način oporezivanja prilikom pripajanja, spajanja, podele ili izdvajanja društava.
Ko podnosi poresku prijavu?
Društvo sticalac ili novoosnovano društvo dužno je da podnese poresku prijavu u roku propisanom Zakonom o porezu na dobit pravnih lica. Poreska prijava obuhvata sve prenete obaveze i prava, kao i eventualne korekcije koje proističu iz statusne promene.
PDV tretman
Kada je reč o porezu na dodatu vrednost, prenosi imovine i obaveza u okviru statusnih promena u pravilu se ne smatraju prometom dobara, pod uslovom da se prenosi celina ili deo poslovne imovine koji čini samostalnu privrednu celinu. Time se izbegava dodatno oporezivanje i obezbeđuje kontinuitet u poslovanju.
Novine iz 2025. godine
Od 2025. uvedene su strožije obaveze izveštavanja kod podele i izdvajanja društava. Novoosnovana ili postojeća društva koja primaju deo imovine i obaveza obavezna su da dostave izveštaj o realizaciji podele Poreskoj upravi. Ovim izveštajem se dokumentuje tačan obim preuzetih obaveza i vrednost prenete imovine, čime se povećava transparentnost i olakšava poreska kontrola.
Pravilno razumevanje i sprovođenje poreskih obaveza u statusnim promenama od ključnog je značaja za očuvanje finansijske stabilnosti i izbegavanje sporova sa poreskim organima.
Prekogranične statusne promene i evropske forme društava
Sa rastućom globalizacijom i integracijom evropskog tržišta, sve veći značaj imaju prekogranične statusne promene. One omogućavaju društvima registrovanim u Srbiji da se reorganizuju prenošenjem imovine i obaveza na društva osnovana u drugim državama članicama EU, kao i obrnuto – ulazak stranih društava na naše tržište kroz spajanja, pripajanja ili izdvajanja.
Evropska društva (SE i EEIG)
Pored nacionalnih pravnih formi, u praksi se sve više koriste i evropske forme društava, kao što su:
- SE (Societas Europaea) – evropsko akcionarsko društvo koje omogućava slobodno premeštanje sedišta unutar EU i lakše poslovanje na više tržišta.
- EEIG (Evropsko ekonomsko interesno udruženje) – oblik saradnje između kompanija iz različitih država članica, namenjen unapređenju zajedničkih poslovnih ciljeva bez formiranja klasičnog privrednog društva.
Prednosti za investitore
Prekogranične statusne promene pružaju investitorima mogućnost da efikasnije organizuju poslovanje na međunarodnom nivou, optimizuju poreze i pristupe širem tržištu. Takođe, omogućavaju konsolidaciju kapitala i prenošenje poslovnih modela na nova tržišta bez potrebe za osnivanjem potpuno novog društva od početka.
Uvođenje ovih rešenja u nacionalno zakonodavstvo usklađuje pravni okvir Srbije sa evropskim standardima i doprinosi privlačenju stranih ulaganja.
Pravne posledice statusne promene
Sprovođenjem statusne promene nastaju važne pravne posledice koje utiču na sam opstanak društava učesnika, ali i na njihove članove, poverioce i treća lica.
Prestanak društva
Kod pripajanja i spajanja, društva prenosila se brišu iz registra i prestaju da postoje bez sprovođenja postupka likvidacije. Njihova prava i obaveze automatski prelaze na društvo sticaoca ili novoosnovano društvo.
Prenos prava i obaveza
Sva imovina, potraživanja, ugovori i obaveze prelaze na pravnog sledbenika. To znači da novi subjekt preuzima i sve sudske postupke, poreske obaveze i ugovorne odnose društva prenosica. Ovim se obezbeđuje kontinuitet pravnih odnosa i zaštita trećih lica.
Odgovornost sledbenika
Društvo sticalac ili novoosnovano društvo postaje univerzalni pravni sledbenik, što znači da preuzima ne samo imovinu, već i sve obaveze, uključujući i one koje nisu evidentirane u trenutku promene. U slučaju podele ili izdvajanja, društva naslednici odgovaraju solidarno za obaveze koje su postojale pre promene, osim ako je zakonom ili ugovorom drugačije uređeno.
Ove posledice naglašavaju značaj temeljne pripreme i pravne sigurnosti u postupku, jer statusna promena ima dalekosežan uticaj na sve uključene strane.
Uloga advokata u postupku statusnih promena
Statusne promene predstavljaju složen proces koji zahteva stručnu pripremu i pažljivo sprovođenje. Uloga advokata u ovom postupku je ključna jer obezbeđuje pravnu sigurnost, usklađenost sa propisima i zaštitu interesa svih učesnika.
Pravna sigurnost
Advokat pruža pravnu sigurnost društvima učesnicima tako što izrađuje ili proverava plan statusne promene, ugovor i prateću dokumentaciju. Njegova stručnost sprečava greške koje bi mogle dovesti do odbijanja registracije ili kasnijih sporova.
Poreski rizici
Reorganizacije društava nose i značajne poreske implikacije. Advokat savetuje klijente o poreskom tretmanu, novim obavezama i mogućim olakšicama, čime pomaže u izbegavanju dodatnih troškova i rizika od kazni.
Zaštita interesa klijenata
Kroz zastupanje pred APR-om, Poreskom upravom i drugim institucijama, advokat štiti interese klijenata, ali i obezbeđuje da prava akcionara, članova i poverilaca budu u potpunosti ispoštovana. Time se postiže balans između zakonitosti postupka i poslovnih ciljeva klijenta.
Učešće advokata u statusnim promenama nije samo preporuka, već i praktična potreba za svako društvo koje želi da sprovede reorganizaciju na siguran i efikasan način.
Zaključak
Statusne promene nisu samo pravna obaveza već i strateški alat kojim se društva prilagođavaju tržišnim okolnostima, optimizuju svoje poslovanje i otvaraju prostor za rast. Pravilno sprovedena reorganizacija omogućava kompanijama da objedine resurse, razdvoje delatnosti ili efikasnije upravljaju kapitalom, a sve to uz očuvanje pravne sigurnosti i zaštitu svih učesnika.
U dinamičnom poslovnom okruženju, statusne promene predstavljaju mehanizam kojim se ostvaruje dugoročna stabilnost i konkurentnost. Njihova pravilna primena ne samo da jača poslovanje, već i povećava poverenje investitora, zaposlenih i partnera.
Zbog svoje složenosti i dalekosežnih posledica, sprovođenje statusnih promena zahteva stručnu podršku advokata koji će obezbediti da se ceo proces odvija u skladu sa zakonom i najboljim interesima društva.
Najčešća pitanja o statusnim promenama (FAQ)
Šta su statusne promene privrednog društva?
Statusne promene predstavljaju postupke reorganizacije privrednih društava, kojima dolazi do prenosa imovine i obaveza sa jednog društva na drugo ili do osnivanja novog društva.
Koje su vrste statusnih promena?
Prema Zakonu o privrednim društvima, statusne promene su: pripajanje, spajanje, podela i izdvajanje. Svaka od njih ima specifične posledice po društva učesnike i njihove članove.
Koliko traje postupak statusne promene u Srbiji?
U proseku, postupak traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, u zavisnosti od složenosti promene, pripreme dokumentacije i brzine postupanja APR-a i drugih nadležnih organa.
Koja je razlika između pripajanja i spajanja?
Kod pripajanja jedno ili više društava prenosi imovinu i obaveze na postojeće društvo, dok se kod spajanja osniva novo društvo u koje se prenosi imovina i obaveze svih učesnika.
Da li statusna promena utiče na obaveze prema poveriocima?
Da. Poverioci zadržavaju svoja prava, a društva učesnici solidarno odgovaraju za obaveze nastale pre registracije statusne promene.
Kako se statusne promene odražavaju na poreze?
Prenos imovine u okviru statusne promene u pravilu ne podleže PDV-u, ali se moraju ispuniti posebne obaveze prema Poreskoj upravi. Od 2025. uvedene su i nove obaveze izveštavanja kod podele i izdvajanja društava.
Da li je potrebna saglasnost svih članova društva za statusnu promenu?
U većini slučajeva, statusna promena ne može da se sprovede bez odluke skupštine društva, donete kvalifikovanom većinom propisanom zakonom ili osnivačkim aktom.
Da li je moguće sprovesti prekograničnu statusnu promenu?
Da. Prekogranične statusne promene omogućavaju prenos imovine i obaveza između društava osnovanih u različitim državama članicama EU, a u praksi se često koriste i evropske forme društava poput SE i EEIG.