Jedan od otkaznih razloga koje poznaje aktuelni Zakon o radu jeste prestanak potrebe za obavljanjem određenog posla ili smanjenje obima posla usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena koje nastupe kod poslodavca. Pod promenama tehnološke prirode podrazumeva se npr. korišćenje savremenije opreme što povlači za sobom i manji broj zaposlenih lica. Promene ekonomske prirode postoje kad npr. kod poslodavca dođe do smanjenog obima poslovanja, pa da bi se smanjili troškovi poslovanja, neophodno je da se jedan deo radne snage otpusti. Konačno, organizacione promene kao što su npr. spajanje dva posladavca takođe mogu dovesti do toga da se jedan deo zaposlenih lica otpusti jer predstavljaju višak zaposlenih.
Prilikom otkazivanja ugovora o radu zbog viška zaposlenih, poslodavac je dužan da precizno naznači kojim kriterijumima se rukovodio prilikom odlučivanja o tome kom zaposlenom će prestati radni odnos. Tako se u praksi neretko dešava da je kao jedan od osnovnijih kriterijuma uspešnost obavljenog posla čime se štite najbolji radnici. Međutim, u slučaju da zaposleni imaju isti stepen uspešnosti obavljenog posla, a rade na istim poslovima, kao kriterijumi se u tom slučaju koriste različiti socijalni aspekti kao što su: broj članova porodičnog domaćinstva, imovinsko stanje, broj dece koja se školuju, zdravstveno stanje, itd.
Svakako, kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih nikako ne mogu biti odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.
Kada se zaposlenom otkaže ugovor o radu usled prestanka potrebe za njegovim radom zbog promena koje su nastupile kod poslodavca, taj isti poslodavac ne može u daljem roku od 3 meseca da na istim poslovima radno angažuje druga lica. Ako je i nastala ponovna potreba za obavljanjem tih poslova, prioritet u zasnivanju radnog odnosa ima lice kojem je prethodno otkazan ugovor o radu.
