Tužba je inicijalni akt kojim se pokreće parnični postupak.
Tužba, kao i svaki drugi podnesak, podnosi se u dovoljnom broju primeraka za sud i suprotnu stranu.
Po prijemu tužbe sud će sprovesti radnju prethodnog ispitivanja tužbe kako bi utvrdio da li tužba sadrži sve elemente koji su propisani odredbama Zakona o parničnom postupku. Ako utvrdi da je tužba nerazumljiva ili nepotpuna ili da postoje nedostaci koji se tiču sposobnosti tužioca ili tuženog da budu stranke u parnici ili nedostaci u pogledu zakonskog zastupanja stranke ili nedostaci koji se odnose na ovlašćenje zastupnika da pokrene parnicu ako je takvo ovlašćenje potrebno, sud će radi otklanjanja ovih nedostataka da preduzme potrebne mere. Ukoliko nedostatci ne mogu biti otklonjeni, sud će doneti rešenje kojim se tužba tužioca odbacuje.
Sud zatim primerak tužbe dostavlja tuženom, od kojeg trenutka parnica počinje da teče.
U sporovima velike vrednosti, sud će poučiti tuženog da je dužan da u roku od 30 dana od dana prijema tužbe da odgovor na tužbu. Ukoliko tuženi ne postupi po nalogu suda i ne da odgovor na tužbu u zakonom predviđenom roku, sud može postupak rešiti donošenjem presude zbog propuštanja.
Tužbe u parničnom postupku se mogu podeliti u tri kategorije. Obavezujuće ( kondmenatorne ), utvrđujuće (deklaratorne) i preobražajne (konstitutivne).
Tužba kojom se od suda zahteva da tuženog osudi na određenu činidbu, odnosno da nešo da, da nešto učini ili da nešto trpi jeste obavezujuća ili kondemnatorna tužba. Tužbom za osudu na činidbu, kondemnatornom tužbom, tužilac od suda zahteva da tuženom naloži određeno ponašanje, osudu na određenoo činjenje ili nečinjenje – predzimanje neke radnje, propuštanje neke radnje ili trpljenje radnje. Primeri ovakvih tužbi, jesu tužbe kojima se potražuje isplata određene novčane protivvrednosti ( tužba radi duga; tužba radi naknade materijalne i nematerijalne štete; tužba radi sticanje bez osnova ), tužbe radi predaje stvari , tužba kojom se nalaže tužnom da se uzdrži od preduzimanj određenih radnji i dr.
Tužba kojom se od suda zahteva utvrđenje postojanja ili nepostojanja određenog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave (deklaratorna tužba). Tužbom za utvrđenje zahteva se da sud utvrdi postojanje, odnosno nepostojanje nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. Kod ovakvih tužbi zahteva se da tužilac dokaže postojanje pravnog interesa za njenim podnošenjem. Tužbom se može zahtevati da sud ustanovi postojanje jednog određenog prava ili postojanje pravnog odnosa u celini. Primeri deklaratornih tužbi bi bili tužba radi utvrđenja ništavosti ugovora o kupoprodaji nepokretnosti; tužba radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju; tužba radi utvrđenja prava svojine ; tužba radi smetanja poseda, tužba radi utvrđenja nedozvoljenosti izvršenja na predmetu izvršenja i slično.
Tužba kojom se od suda zahteva promena određenog pravnog odnosa jeste preobražajna tužba (konstitutivna). Preobražajnom, tužbom tužilac zahteva promenu u određenom pravnom odnosu. Ovu vrstu zahteva tužilac može postaviti u slučaju kada je promenu pravnog odnosa moguće ostvariti samo uz saglasnost protivne stranke, a te saglasnosti nema. Tipični primeri ovkavih tužbi jesu tužba za razvod braka ili tužba za raskid ugovora. Sama promena nastupa sa pravnosnažnošću odluke kojom se usvaja tužbeni zahtev.
Jedna tužba u sebi može sadržati i više zahteva. Tako primera radi tužba zbog poništaja nezakonitog otkaza ugovora o radu može u sebi sadržati zahtev kojim se traži poništaj rešenja kojim je zaposlenom otkazan ugovor o radu; zahtev kojim se traži vraćanje zaposlenog na rad; kao i zahtev kojim se poslodavac obavezuje da zaposlenom isplati sve naknade zarada o trenutka da mu je nezakonito otkazan ugovor o radu do trenutka vraćanja na rad. Takođe, tužba kojom se traži razvod brak, neretko sadrži i zahtev da sud obaveže roditelja koji ne vrši samostalno roditeljsko pravo da roditelju kojem je povereno vršenje roditeljskog prava isplaćuje odgovarajući novčanu naknadu na ime doprinosa za izdržavanje zajedničkog deteta – alimentaciju.