Kada je šteta nastala u saobraćaju, pored opštih normi odredaba Zakona o obligacionim odnosima primenjuju se i odredbe Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.
U ovom slučaju, oštećeni najpre podnosi zahtev osiguravajućem društvu kod kojeg je štetnik osiguran od posledica nastanka štetnog slučaja. Ukoliko osiguravajuće društvo odbije da isplati adekvatnu naknadu materijane ili nematerijalne štete, oštećeno lice može podneti tužbu stvarno i mesno nadležnom sudu protiv osiguravajućeg društva. Dakle, u ovim situacijama oštećeno lice vodi postupak protiv osiguravajućeg društva, a ne protiv lica koje je upravljalo motornim vozilom i koje mu je pričinilo štetu.
Oštećeno lice ima pravo kako na naknadu materijalne štete ( oštećenje motornog vozila i drugi stvari ) tako i na naknadu nematerijalne štete ( pretrpljeni strah u saobraćajnoj nesreći ; pretrpljeni bolovi u saobraćajnoj nesreći i dr. ).
Ukoliko je štetnik štetu prouzrokovao namerno ili usled grube nepažnje ( prolazak na crveno svetlo, vožnja pod dejstvom alkohola i drugih opojnih sredstava ) osiguravajuće društvo može nakon što naknadi štetu oštećenom licu, regresnim putem potraživati taj iznos od osiguranika koji je štetu prouzrokovao.
