Vanredni pravni lekovi u parničnom postupku jesu zapravo pravne mogućnosti koje parničnim strankama stoje na raspolaganju, a posredstvom kojih stranke mogu osporavati zakonitost i pravilnost drugostepenih sudskih odluka.
Jedan od vanrednih pravnih lekova koje poznaje naš Zakon o parničnom postupku jeste i revizija.
U imovinskopravnim sporovima, revizija se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja drugostepene odluke, bez obzira na to kakva je sadržina te odluke, pod uslovom da vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi iznos od 40.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Međutim, postoje situacije kada se revizija kao vanredni parvni lek može izjaviti u imovinskopravnim sporovima i kada nije ispunjen uslov u pogledu vrednosti predmeta spora. To će biti moguće onda kada je posebnim zakonom propisano da se revizija može izjaviti, onda kada je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka, kao i onda kada je drugostepeni sud usvojio žalbu, ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Ukoliko nije ispunjen neki od gore navedenih zakonskih uslova za izjavljivanje revizije, revizija se ne može izjaviti, odnosno u slučaju izjavljivanja biće odbačena kao nedozvoljena. Revizija će biti nedozvoljena i onda kada je izjavljena od strane lica koje nema pravni interes za izjavljivanje revizije, lica koje je povuklo reviziju, kao i onda kada nije podneta od strane advokata, osim kada je sama stranka advokat.
Međutim, i od ovog pravila postoji izuzetak koji naš Zakon o parničnom postupku reguliše u članu 404 pod nazivom ,,posebna revizija“. Posebna revizija je vanredni pravni lek koji se može izjaviti protiv drugostepene odluke koja se inače ne bi mogla pobijati revizijom zbog pogrešne primene materijalnog prava, ako je po oceni Vrhovnog Kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni Kasacioni sud u veću od 5 sudija.
Revizija se podnosi sudu koji je doneo prvostepenu presudu, a o izjavljenoj reviziji odlučuje Vrhovni Kasacioni sud, bez rasprave. Izjavljivanje revizije nema suspenzivno dejstvo, odnosno ne odlaže izvršenje pravnosnažne sudske odluke protiv koje je izjavljena.
Razlozi zbog kojih se može izjaviti revizija su sledeći:
-
kada je sud odlučio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost, odnosno ako je sud odbio da odlučuje o zahtevu za koji je nadležan;
-
kada je sud protivno zakonu doneo presudu na osnovu priznanja, presudu na odnosu odricanja, presudu zbog propuštanja ili presudu zbog izostanka pod uslovom da je to isticano u žalbi, odnosno da su navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom;
-
kada je sud protivno zakonu odbio zahtev stranke da slobodno upotrebljava svoj jezik i pismo ili ako postupak nije vođen na službenom jeziku nacionalne manjine iako su za to bile ispunjene zakonske pretpostavke, pod uslovom da je to isticano u žalbi, odnosno da su navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom;
-
kada je sud odlučio o zahtevu o kojem je ranije pravnosnažno presuđeno ili o kojem je ranije zaključeno sudsko poravnanje, pod uslovom da je to isticano u žalbi, odnosno da su navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom;
-
ako je protivno zakonu bila isključena javnost na glavnoj raspravi, pod uslovom da je to isticano u žalbi, odnosno da su navedene bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene pred drugostepenim sudom;
-
kada su učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka u postupku pred drugostepenim sudom;
-
pogrešna primena materijalnog prava;
-
prekoračenje tužbenog zahteva ako je ta povreda učinjena u postupku pred drugostepenim sudom.
Revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja osim u slučaju izjavljivanja posebne revizije iz člana 404 Zakona o parničnom postupku.
Odmah po prijemu revizije, prvostepeni sud utvrđuje da li su ispunjene procesne pretpostavke za njeno podnošenje. Odnosno, proverava se da li je podneta u zakonsku roku od 30 dana, da li ima sve neophodne elemente, te da li je izjavljivanje revizije u konkretnom slučaju dozvoljena. U slučaju da je podneta revizija neblagovremena, nepotpuna ili nedozvoljena biće kao takva odbačena rešenjem od strane prvostepenog suda. U suprotnom, sud koji je doneo prvostepenu presudu dostavlja izjavljenu reviziju suprotnoj strani koja ima rok od 30 dana da podnese odgovor na reviziju. Odmah po prijemu odgovora na reviziju, odnosno po proteku roka za podnošenje odgovora na reviziju, prvostepeni sud će reviziju, odgovor na reviziju, sa spisima predmeta preko drugostepenog suda, dostaviti Vrhovnom Kasacionom sudu na odlučivanje.
O reviziji Vrhovni Kasacioni sud odlučuje rešenjem ili presudom.
Ukoliko utvrdi da postoje bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih revizija može da se izjavi, VKS će rešenjem ukinuti prvostepenu i drugostepenu presudu, ili samo drugostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno suđenje sudu čija je odluka ukinuta, odnosno drugom nadležnom sudu.
Dalje, VKS će presudom odbiti reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni oni na koje pazi po službenoj dužnosti. Takvu presudu, VKS neće posebno obrazlagati, ako zaključi da to nije potrebno jer su u reviziji pretežno ponovljeni navodi iz žalbe, odnosno kad se obrazlaganjem presude ne bi postiglo novo tumačenje prava niti bi doprinelo ujednačenom tumačenju prava.
Ako prilikom odlučivanja o reviziji, VKS utvrdi da je došlo do pogrešne primene materijalnog prava, presudom će usvojiti reviziju i preinačiti pobijanu presudu.
Odluka Vrhovnog Kasacionog suda se dostavlja prvostepenom sudu, preko drugostepenog suda.
Revizija se može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, s tim što ne bi bila dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena ni revizija protiv pravnosnažne presude.
Revizija je uvek dozvoljena:
-
protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje, odnosno kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju žalbe izjavljene protiv prvostepene presude, u delu kojim je odlučeno o glavnoj stvari;
-
protiv rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije izjavljene protiv pravnosnažne presude u sporovima u kojima bi revizija bila dozvoljena;
-
protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka.
U postupku povodom revizije protiv rešenja, shodno se primenjuju pravila koja se odnose na postupak povodom revizije protiv pravnosnažne presude donete u drugostepenom postupku.
Konačno, revizija kao vanredni pravni lek nije dozvoljena u parnicama povodom smetanja državine, u sporovima male vrednosti, u privrednim sporovima pod uslovom da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi iznos od 100.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti pod srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao ni protiv presude kojom se brak razvodi ili poništava.
S druge strane, revizija je dozvoljena u sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa, kao i u sporovima o porodičnim odnosima, osim ako Porodičnim zakonom nije drugačije propisano kao što je primera radi, učinjeno u odnosu na presudu kojom se brak poništava ili razvodi.