Ugovor o poklonu je jednostrano obavezan dobročin ugovor. Ugovor o poklonu se može raskinuti sporazumno ili jednostranim raskidom od strane poklonodavca. Ukoliko je poklon imao za predmet nepokrenost, da bi forma raskida bila punovažna, raskid takođe mora biti učinjen u formi javnobeležničkog zapisa.
Jednostrani raskid ugovora o poklonu je mogućnost pod uslovom da se steknu određene okolnosti koje stranke predvide, a koje nisu suprotne prinudnim propisima.
U slučaju jednostranog raskida ugovora o poklonu, kao razlozi se mogu javiti nezahvalnost poklonoprimca ; osiromašenje poklonodavca; razvod ili poništenje braka i opoziv poklona od strane trećeg lica.
Nezahvalnost poklonoprimca može biti jedan od razloga za raskid ugovora o poklonu. Poklonoprimac duguje zahvalnost poklonodavcu za njegovu naklonost, jer mu je bez naknade poklonio određenu stvar. Nezahvalnost treba da bude gruba. U praksi se kao primer razloga za raskid ugovora o poklonu zbog nezavhalnosti često navodi situacija kada poklonoprimac učini krivično dela prema poklonoprimcu. Ova nezahvalnost od strane poklonoprimca može biti upućena i licima koja su bliska poklonodavcu. Nakon raskida ugovora, poklonoprimac je dužan da vrati stvar poklonodavcu. Ukoliko je poklonopriamc stvar u međuvremnu otuđio, poklonodavac može imati pravo da potražuje novčanu protivvrednost predmeta poklona. Osiromašenje poklonodavca je nedostatak nužnih sredstava za život. Da bi se ugovor o poklonu raskinuo iz ovog razloga, neophodno je da postoji visok nivo osiromašenja, koje dovodi u pitanje materijalnu egzistenciju poklonodavca i lica koje je dužan da izdržava.
U slučaju razvoda ili poništenja braka pravi se razlika između običnih i ostalih poklona. Obični pokloni se ne vraćaju budući da se radi o manjim poklonima, koji su učinjeni tokom trajanja braka, a ostali pokloni veće vrednosti se mogu vratiti.
Opoziv ( “obaranje” ) ugovora o poklonu od strane trećih lica je moguć i u slučaju povrede prava trećih lica, koja traže njegov raskid. U ovim situacijama treća lica mogu tražiti da ugovor o poklonu ne proizvede dejstvo u odnosu na njih same jer bi došlo do povrede njihovog nužnod dela. Nužni nasledni deo predstavlja polovinu ili trećinu zakonskog naslednog dela tako da ostavilac (poklonodavac) u ovom delu ne sme raspolagati svojom imovinom tako da nužnim naslednicima povredi pravo koje Zakonom o nasleđivanju imaju, odnosno ako raspolaže nužni naslednici mogu sudski tražiti zaštitu svojih prava. Pored nužnih naslednika, raskid ugovora o poklonu je moguć ako njime su povređena prava trećih lica tj. ako poverilac ne može ostvariti svoje potraživanje iz imovine dužnika.
