Ugovor o poklonu

Ugovor o poklonu je ugovor na osnovu koga poklonodavac poklonoprimcu predaje ili se obavezuje da će predati u svojinu određenu stvar ili da će mu preneti neko drugo pravo ili da će učiniti kakvu korist na teret svoje imovine bez ikakve naknade.
Bitni elementi ugovora o poklonu su predmet poklona i namera da se poklon učini (animus donandi). Predmet ugovora mogu biti pokretne stvari, novac, vatreno oružje, nepokretnosti, suvlasnički udeli u nepokretnostima, udeli u privrednim društvima, prava i dr.
Namera da se poklon učini pretpostavlja svest da se iz dobročinstva prenese na drugog pravo svojine ili neko drugo pravo bez ikakve naknade. Besteretnost predstavlja bitan elemenat ugovora o poklonu. Namera da se poklon učini može biti zasnovana na različitim motivima. Motivi mogu biti počev od ličnosti poklonoprimca pa do opšte moralnih i humanih pobuda. Poklon je obično motivisan ličnošću poklonoprimca ali je moguće da bude zaključen i bez obzira na svojstva ličnosti. Kauza je posebno važna kod ugovora o poklonu jer ona predstavlja nameru poklonodavca da učini poklon. Obaveza poklonoprimca se najčešće ogleda u tome da iskaže zahvalnost prema poklonodavcu.
Ugovor o poklonu nije imenovan ugovor, budući da isti nije regulisan odredbama Zakona o obligacionim odnosima, niti drugim zakonima. Na ovaj ugovor se primenjuju predratni propisi tačnije Srpski građanski zakonik iz 1844. godine a na osnovu Zakona o nevažnosti pravnih propisa donesenih pre 6. aprila 1944. godine i za vreme neprijateljske okupacije.